Postoje formule koje deluju čudesno u svojoj očiglednosti, aksiomi svakog revolucionarnog zamaha. „We have it in our power to begin the world over again“ jedna je od njih. Dugujemo je Tomasu Pejnu. Rođen u Tetfordu, u Velikoj Britaniji, 1737. godine, kasnije naturalizovan kao Amerikanac i Francuz, Pejn je bio savremenik i saveznik dve velike revolucije s kraja XVIII veka. U Ameriku je stigao 1774. Nastanivši se u Filadelfiji, tamo je napisao pamflet iz kojeg potiče ova rečenica. Zdrav razum, objavljen 1776. godine — u trenutku kada su ratoborne izjave engleskog kralja, spremnog da se obračuna s tim buntovnim draguljem Krune, stizale do američkog tla — izazvao je trenutni odjek i bio poznat, doduše u skraćenom obliku, i u Francuskoj. Pozivajući na jasan i konačan raskid s engleskom vlašću u SAD, Zdrav razum, kako primećuje istoričar Mark Belisa, „dao je teorijsku osnovu zahtevu za nezavisnost, proglašenom nekoliko meseci nakon njegovog objavljivanja“. Pejn je time postao opasan čovek.
„Pristalica ukidanja ropstva i većih građanskih prava za žene, uveren da ne može postojati sukob između interesa pojedinaca i opšteg interesa, smatrao je da ono što nazivamo ‘javnom stvari’ mora to zaista i biti“, precizira Bernar Vensan, jedan od njegovih najznačajnijih tumača. Takva „subverzivna“ stanovišta imala su razloga da zabrinu tzv. nezavisne znatno aristokratskijeg senzibiliteta, poput Džona Adamsa, budućeg drugog predsednika Sjedinjenih Država. Kako je pisala Žermen de Stal u Razmatranjima o glavnim događajima Francuske revolucije (1818), „Tomas Pejn bio je najnasilniji među demokratama“, izraz koji je, naravno, imao pejorativno značenje. Pejn se, zapravo, može smatrati jednim od prvih modernih mislilaca koji su demokratiju prizivali u pozitivnom smislu i koji su, više čak od same nezavisnosti kolonije, branili republikansku i egalitarnu viziju društva, dok su istovremeno dokazivali nelegitimnost britanske monarhije.
Rečenica „We have it in our power to begin the world over again“ može se prevesti ovako: „U našoj je moći da svet započnemo iznova.“ Iskaz je jasan, svima razumljiv, nošen neposrednim i direktnim jezikom. Govoreći o Pejnovom izrazito osobenom stilu, Bernar Vensan je ukazao na odsustvo afekcije, gramatičke slabosti i biblijski ton. Pejn je znao da je Biblija zajednička referenca, verovatno i jedini tekst o kojem je većina njegovih savremenika imala makar osnovna znanja.
Prvi potpuni prevod, i to nimalo slučajno, izgleda da potiče iz 1791. godine. Vrlo verovatno ga je načinio Fransoa Ksavier Lantenas, lekar i žirondinski pristalica, koji se kasnije, pri Komitetu javnog spasa, zalagao za oslobađanje Pejna, kada je ovaj, tek izabrani francuski poslanik, bio uhapšen 1792. godine. U tom prevodu stoji: „Samo od nas zavisi kada ćemo se vratiti početku svetske istorije.“ Rusoovska varijacija, koja nagoveštava povratak svetu koji je postojao pre nejednakosti i njihovih temelja? Moguće. Međutim, ključni motiv ponovnog početka tu ostaje prećutan. Tamo gde Pejn sugeriše novu pozitivnost, Lantenas (…)
