Kuda ide francuska diplomatija? I ko govori u njeno ime? Kada je reakcija Emanuela Makrona na otmicu njegovog venecuelanskog kolege od strane američkih vojnika bila toliko oduševljena da ju je Donald Tramp odmah podelio na svom nalogu, francuski predsednik delovao je zatečeno. Za samoproglašenog branioca međunarodnog prava protiv prestupa „autoritarnih režima“, pozdravljanje akcije koja je odnela oko stotinu poginulih komandosa u jednoj stranoj prestonici nije izgledalo naročito primereno. Makron se branio tvrdnjom… da njegovoj reakciji na mreži Iks ne treba pridavati nikakav značaj: „Politika se ne vodi ‘tvitovima’. Jedino što je važno jeste saopštenje ministra spoljnih poslova“ — saopštenje za koje je rekao da ga je „odobrio“ (Le Monde, 10. januar 2026).
Ohrabren takvim priznanjem sopstvene važnosti od samog šefa države, ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro nije dugo zadržao taj kredibilitet. Dana 11. februara, oslanjajući se na krivotvoreni prikaz izjava Frančeske Albaneze koji mu je dostavila proizraelska influenserka i poslanica makronističke većine Karolin Jadan (poslanica izabrana u okviru osme izborne jedinice, koju čine Francuzi iz francuske dijaspore u osam država, od kojih je najvažnija jevrejska dijaspora, prim. prev), oštro je osudio „bez ikakve rezerve skandalozne i krivice vredne izjave“ specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za palestinske teritorije. „Gospođa Albaneze je označila Izrael kao zajedničkog neprijatelja čovečanstva“, tvrdila je Jadan. Međutim, necenzurisana izjava nije optuživala Izrael, već „veći deo sveta“ koji ga naoružava i „većinu medija koji pojačavaju“ narativ njegovih lidera. Ne proverivši navode, francuski ministar je pred narodnim predstavnicima ustvrdio da je Albaneze „politička aktivistkinja koja širi govor mržnje“ i da „izdaje duh“ Ujedinjenih nacija. „Njene provokacije zahtevaju samo jedan odgovor: ostavku.“ Francuska bi tu ostavku trebalo (…)
