Već tri godine Svetska asocijacija izdavača novina (World Association of News Publishers, WAN-IFRA) organizuje obuke namenjene izdavačima i novinarima, pozivajući ih da „prigrle budućnost oblikovanu veštačkom inteligencijom (VI)“. Ova poslodavačka organizacija nastoji da profesionalce u oblasti informisanja ubrzano pripremi za budućnost koja se predstavlja kao istovremeno neizbežna i poželjna. Program pod nazivom „AI Newsroom Catalyst“ namenjen je Evropi, azijsko-pacifičkom regionu, Južnoj Aziji, Latinskoj Americi i Australiji. Obuhvata sve segmente rada medijske kuće: proizvodnju vesti „vođenu podacima“, algoritamsku analizu publike, menadžersko upravljanje, automatsko generisanje sadržaja i monetizaciju. Po završetku tromesečne obuke učesnici raspolažu „jasnom mapom puta“ za integraciju ovih alata.
Istim smerom ide i London School of Economics (LSE). Njen program „Journalism AI“ doveo je do izrade vodiča „najboljih praksi“, zasnovanog na iskustvima redakcija kao što su Associated Press, BBC News i The Washington Post. Celina oblikuje narativ o uspehu u kojem generativna veštačka inteligencija, sposobna da proizvodi tekstove i slike, postaje gotovo providonosno sredstvo, pod uslovom da se „pravilno koristi“. Ona bi povećala produktivnost novinara oslobađajući ih poslova niske dodate vrednosti. Upotrebljena za kreiranje originalnijih i personalizovanijih sadržaja, mogla bi da zadrži publiku koja se smatra nestalnom. Dovoljno je, tvrdi se, poveriti joj identifikaciju tema i izbor uglova kako bi se nadoknadio navodni manjak kreativnosti u redakcijama. Za londonsku instituciju, oduzimanje prerogativa koje su do sada činile samu srž novinarskog poziva nosi oznaku „napretka“.
Robotski reporteri
Medijske grupe, željne smanjenja troškova, nije bilo teško u to uveriti. Poslednje dve godine uprave osnivaju posebne službe čiji je isključivi zadatak uvođenje alata generativne veštačke inteligencije. Lektori, prevodioci, novinari, grafički urednici i administratori društvenih mreža sve češće koriste robote koji automatizuju deo njihovih aktivnosti i znanja. Agencija Reuters je 2024. počela da zahteva od zaposlenih da te alate koriste najmanje dvadeset puta mesečno, prateći primenu te obaveze putem kontrolne table. Veština pisanja promptova, odnosno instrukcija upućenih veštačkoj inteligenciji, nameće se kao novi profesionalni jezik, pismenost od koje zavisi napredovanje u karijeri. Nemačka grupa Axel Springer, vlasnik lista Bild i portala Politico, nada se da će uz pomoć VI „bolje prilagoditi svoje ponude individualnim potrebama korisnika“, jer će „roboti uskoro biti efikasniji u izveštavanju o informacijama i činjenicama“. Već u junu 2023. najčitaniji nemački tabloid najavio je ukidanje 20 odsto radnih mesta. Iste godine L’Est républicain automatizovao je preradu tekstova dopisnika, posao koji je dotad bio rezervisan za sekretare redakcije. U grupi Les Échos – Le Parisien kratke obuke podstiču novinare da uključe VI u svoje svakodnevne radne rutine. Ideja o „velikoj zameni“ robotima lebdi nad redakcijama. Bilo da se ona zaista dogodi ili ne, sama pretnja predstavlja snažan menadžerski argument za „disciplinovanje radne snage“.
Godine 2024. sedamnaest odsto novinara širom sveta izjavilo je da redovno koristi veštačku inteligenciju. Već sledeće godine taj procenat se utrostručio: 53 odsto pribegava alatima poput ChatGPT-a, ali 56 odsto njih ne voli da čita saopštenja za javnost napisana mašinski. Najčešće primene odnose se na pretragu informacija, transkripciju i prevođenje, dok je generisanje slika i video-zapisa i dalje marginalno. Usvajanje tehnologije nije ujednačeno. Češće je među muškarcima, mlađim generacijama i, još izraženije, među rukovodiocima.
Ono što zagovornici tehnološkog spasenja predstavljaju kao lek za ekonomsku krizu medija zapravo je poslednji čin procesa započetog pre dve decenije, s usponom Web 2.0 i (…)
