Dana 5. oktobra 2000. pad srpskog predsednika Slobodana Miloševića okončao je deceniju ratova i sankcija. Kada je odbio da prizna poraz na predsedničkim izborima, stotine hiljada demonstranata upale su u Skupštinu i zgradu državne televizije. „Buldožer revolucija“ dovela je na vlast dvoglavu opoziciju, oličenu u novom predsedniku, nacionalno-konzervativno orijentisanom Vojislavu Koštunici, i premijeru Zoranu Đinđiću, reformisti proevropske orijentacije. Kraj noćne more? Polet obnove brzo je prekinut sukobom na vrhu. Politička kriza kulminirala je ubistvom Đinđića 12. marta 2003, što je dovelo do proglašenja vanrednog stanja i velike policijske akcije „Sablja“, po kojoj je naslov dobila serija u koprodukciji Radio-televizije Srbije, emitovana i na francuskom Arte-u.
Ovaj politički triler, delo dvojice mladih srpskih reditelja, Gorana Stankovića i Vladimira Tagića, prva je igrana rekonstrukcija događaja koji su usledili nakon atentata. Serija osvetljava kohabitaciju novih vlasti i ulogu „duboke države“ povezane sa kriminalnim miljeom, koja je opstajala unutar bezbednosnih struktura još iz vremena Miloševića.
Na početku serije Đinđić, koji tada još nije premijer, sastaje se sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom „Crvenih beretki“, specijalne jedinice zadužene za bezbednost države, antiterorističke operacije, zaštitu ličnosti i osetljive zadatke. Prema navodima, Đinđić mu je obećao da neće dirati jedinicu posle pada Miloševića, pod uslovom da ona ne interveniše protiv demonstranata. „Crvene beretke“ bile su udarna pesnica Miloševićevog režima, angažovane u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, sa reputacijom bliskosti organizovanom kriminalu. Legija je, s druge strane, bio povezan sa moćnim zemunskim klanom, umešanim u više političkih ubistava tokom Miloševićevog perioda. Đinđić je, po svemu sudeći, potcenio njihov uticaj. Kada je konačno odlučio da se s njima obračuna, ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije. Atentat (…)
