Vodeća Netfliksova serija sa planetarnim uspehom, Stranger Things (2016–2026), brzo je prihvaćena kao progresivno delo. Verovatno zato što, između fantastike i naučne fantastike, ova priča o deci opsednutoj igrama uloga i suočenoj sa zlokobnim silama neguje nostalgiju za osamdesetim godinama — periodom u kojem je radnja smeštena — iz ugla feminizma, kulturne raznolikosti i marginalnosti. Prilikom dodele nagrade 2017. godine, glumac Dejvid Harbur govorio je u ime ekipe: „Ova nagrada (…) poziv je (…) da kroz našu umetnost izgradimo empatičnije i razumnije društvo (…). Potisnućemo nasilnike, zaštititi marginalizovane i isključene, one koji nemaju dom“. U prvim mesecima Trampove ere to je bilo dovoljno da se serija doživi kao avangarda kulturnog otpora koju predvodi Netfliks, platforma često percipirana kao bliska demokratama. Paralelni univerzum u središtu radnje („Naopaki svet“) i njegova zastrašujuća bića tumačeni su čak i kao metafora Amerike razorene neoliberalizmom. A kako ne videti aluziju na republikanskog predsednika u izdajniku iz treće sezone — plavokosom političaru, biznismenu, korumpiranom ruskim vezama?
U suštini dobri
Politički sadržaj, međutim, ostaje veoma umeren. Junakinja Eleven jeste u pobuni protiv federalne države i tajnih službi koje su je koristile kao zamorče u tajnom laboratorijskom projektu. Ali utočište pronalazi kod šerifa u izmišljenom gradiću Hokinsu, u Indijani. Već od početka okvir je jasan: Sjedinjene Države imaju mane, ali su u suštini dobre. Iz te pretpostavke proističe ideološka pozadina serije, sažeta u ključnom trenutku druge sezone. Eleven tada upoznaje drugu begunicu, Kali, poreklom iz Indije, okruženu grupom čikaških pobunjenika čiji stil podseća na pankere i afroameričke aktiviste. Eleven oseća privlačnost prema njihovom nasilnom otporu, ali kada situacija izmakne kontroli, vraća se pod zaštitu uniformisanog šerifa. Motiv duge verovatno upućuje na Rainbow Coalition, antirasistički i (…)
