Dana 3. februara 2026. godine, švajcarski gigant za trgovinu sirovinama Glencore objavio je da namerava da proda 40 odsto svojih rudarskih aktivnosti u Demokratskoj Republici Kongo američkom javno-privatnom konzorcijumu Orion CMC, osnovanom u oktobru 2025. Istog dana kanadska kompanija Ivanhoe Mines saopštila je da je spremna da cink iz svog rudnika Kipuši u Kongu isporučuje strateškoj rezervi Project Vault, koju je dan ranije pokrenula Bela kuća. Već 4. februara u Vašingtonu predsednik Konga Feliks Čisekedi učestvovao je na međunarodnom samitu o kritičnim mineralima, tako nazvanim zbog visokog rizika od nestašica i nepostojanja održivih zamena, a sutradan i na tradicionalnom molitvenom doručku američke političke elite, gde ga je Donald Tramp predstavio kao ključnog saveznika.
Sjedinjene Države ovde slede dvostruki cilj: da obezbede lance snabdevanja koje smatraju strateškim i da spreče Kinu da „proširi svoj otisak izvan onoga što već poseduje“, objašnjava Kristian Žero Nema Bjamungu, stručnjak za kinesko-afričke odnose i frankofoni urednik projekta China-Global South. Nakon što je pandemija kovida 19 razotkrila snažnu zavisnost američke industrije od Pekinga u snabdevanju kritičnim mineralima, administracija Džozefa Bajdena reagovala je zabrinuto, konstatujući da Kina „kontroliše gotovo čitav lanac vrednosti, od eksploatacije do prerade, sa gotovo 60 odsto rudarske proizvodnje, više od 85 odsto kapaciteta za rafinaciju i preko 90 odsto proizvodnje trajnih magneta“. U tom kontekstu, i u trenutku kada energetska tranzicija menja globalne industrijske potrebe, podzemlje Konga deluje kao Aladinova pećina: ono sadrži oko 70 odsto svetskih rezervi kobalta, ali i značajne količine zlata, dijamanata, cinka, mangana, nikla, kalaja, volframa, tantala i litijuma.
Sjedinjene Države su dugo bile prisutne u rudarskom sektoru DR Kongo, ali su se tokom dvehiljaditih postepeno povlačile, smatrajući da su troškovi previsoki, a reforma rudarskog zakonodavstva nepovoljna. Kina je u međuvremenu učvrstila položaj u zemlji koja je, posle decenije sukoba i nestabilnosti, tražila sredstva za obnovu. Dok su zapadne sile nudile postepenu i uslovljenu pomoć, Peking je ponudio masovna, brza i direktna finansiranja, vezana za rudne resurse i bez političkih zahteva. Tako su 2007. Kinšasa i Peking potpisali sporazum „minerali za infrastrukturu“: u zamenu za pristup nalazištima bakra i kobalta na jugoistoku zemlje, kineska strana finansirala je puteve, bolnice i škole. Azijski gigant je potom dodatno ojačao pozicije, ponekad i uz nenamernu pomoć Amerikanaca. Kompanija Freeport-McMoRan je 2016, suočena sa finansijskim problemima, prodala svoje udjele u rudniku Tenke Fungurume, jednom od najvećih nalazišta kobalta i bakra na svetu, kineskoj grupi China Molybdenum. To je, prema oceni Grejslin Baskaran iz Centra za strateške i međunarodne studije, verovatno bio najteži poslovni promašaj koji su Sjedinjene Države imale u Africi. Danas kineske kompanije „poseduju ili upravljaju do 80 odsto proizvodnje kritičnih minerala“ u DR Kongu, od čega se veliki deo izvozi u Kinu radi prerade, navodi američka agencija za međunarodne investicije.
Kako bi olakšale izvoz ka zapadnim tržištima i sprečile Peking da uspostavi monopol nad pristupom kritičnim mineralima i glavnim tranzitnim pravcima u regionu, Sjedinjene Države su 2022. zajedno sa Evropskom unijom pokrenule finansiranje obnove koridora Lobito, železničke linije koja povezuje Zambiju i DR Kongo sa Angolom. Odluka kineskih vlasti sredinom 2025. da ograniče izvoz retkih zemalja i trajnih magneta, što je snažno pogodilo američku industriju, podstakla je administraciju (…)
