Pojam imperijalizma poslednjih meseci doživljava povratak srazmeran intenzitetu svetskih poremećaja. Drugi predsednički mandat Donalda Trampa ponovo je uveo ovaj termin u opticaj, koji se ciklično vraća kako bi se kritikovala spoljna politika Sjedinjenih Država. Međutim, imperijalizam je prvobitno označavao nešto preciznije: tesnu vezu između država i velikih ekonomskih monopola, kao i njihov zajednički ekspanzionizam u kontekstu rivalstva između velikih sila. Ovaj pristup, koji su početkom XX veka razvili brojni teoretičari, danas se pokazuje posebno korisnim za razumevanje odnosa uzajamne zavisnosti između američke države i Big Techa.
Posle relativne međunarodne stabilnosti postnapoleonskog perioda, decenije koje prethode ratu 1914–1918. obeležene su kolonijalnom ekspanzijom i zaoštravanjem antagonizama između velikih sila. Na ekonomskom planu, uvođenje protekcionističkih politika predstavlja raskid sa liberalizmom prethodnog perioda. Britanski ekonomista Džon Hobson 1902. naziva „imperijalizmom“ ovu istorijsku konfiguraciju, koju karakteriše sukob između „suparničkih imperija, od kojih je svaka vođena istim težnjama ka političkoj ekspanziji i trgovinskom profitu“.
Nekoliko godina kasnije, temom se bave i marksistički mislioci: Rudolf Hilferding, Roza Luksemburg, Nikolaj Buharin i — najpoznatiji među njima — Vladimir Iljič Uljanov, poznat kao Lenjin. Iako se njihova objašnjenja u pojedinim tačkama razlikuju, svi polaze od analize ekonomskih transformacija. Kapitalizam bi se od sada odlikovao spajanjem industrijskog i bankarskog kapitala (što Hilferding naziva „finansijski kapital“), kao i savezom između velikih preduzeća i država iz kojih potiču. Buharin opisuje nastanak „nacionalnih kapitalističkih trustova“. Velika koncentrisana kompanija, koja dominira nacionalnim tržištem, sada ima potrebu za političkom i vojnom moći države kako bi izdržala sve žešću konkurenciju na svetskom nivou.
Za marksističke teoretičare imperijalizam „označava prelazak kapitalističkog sistema u viši ekonomski i društveni poredak“. U tome im istorija uglavnom nije dala za pravo. Zbog toga imperijalizam treba pre shvatiti kao tip kapitalizma koji se ciklično vraća kada hegemonoj sili počne da puca dominacija. Prelazak iz liberalizma u imperijalizam u periodu 1880–1914. može se objasniti industrijskim slabljenjem Ujedinjenog Kraljevstva, koje se okrenulo protekcionizmu kako bi zaustavilo uspon svojih rivala. Da li danas živimo u sličnoj epohi? Slabljenje Sjedinjenih Država ima za posledicu dovođenje u pitanje globalizacije slobodne trgovine razvijene pod njihovim nadzorom. O tome svedoče uspon Kine, marginalizacija Svetske trgovinske organizacije (STO), nove carinske barijere i povlačenje međunarodnog prava. To je bez uvijanja priznao i američki ministar trgovine Hauard Latnik 20. januara u Davosu: „Globalizacija nije služila Zapadu i Sjedinjenim Američkim Državama, to je politika koja je doživela neuspeh.“
Kompanija „too big to fail“
Kao i početkom XX veka, koncentracija kapitala raste spektakularno. U januaru 2026. sedam najvećih američkih tehnoloških kompanija (Nvidia, Alphabet, Apple, Microsoft, Amazon, Meta, Tesla) činilo je 34 odsto ukupne vrednosti berzanskog indeksa S&P 500, naspram 12,5 odsto 2016. godine. Američki privredni rast 2025. uglavnom je bio rezultat faraonskih investicija tehnološkog sektora u razvoj novih infrastruktura veštačke inteligencije i podršku „zvezdama“ sektora: OpenAI i Anthropic. Tokom 2026. te investicije bi trebalo dodatno da porastu i dostignu 650 milijardi dolara samo za Amazon, Alphabet (Google), Microsoft i Meta (Reuters, 23. februar 2026).
Ako su ogromni profiti ovih kompanija neko vreme hranili orgiju kapitala, to više nije dovoljno. OpenAI i Anthropic planiraju izlazak na berzu 2026. kako bi prikupili dodatna sredstva. Sektor takođe mora da se zadužuje u sve većim iznosima kod nebankarskih finansijskih aktera: fondova privatnog kapitala, investicionih fondova, privatnih kreditora. Dobavljači infrastrukture za veštačku inteligenciju, Oracle i CoreWeave, navodno su se zadužili oko 100 milijardi dolara. Veliki igrači poput Amazona, Googlea i Mete takođe pribegavaju zaduživanju putem složenih finansijskih aranžmana. Tehnološki sektor je tako više nego ikada isprepleten sa finansijama, iako perspektive profita ostaju neizvesne: OpenAI ne očekuje profitabilnost pre 2029. godine.
Sve to objašnjava presudnu ulogu američke države, koja se sada trudi da „smanji rizik“ tih ulaganja. Dana 5. novembra 2025. finansijska direktorka (…)
