Rat na Bliskom istoku odavno se više ne vodi samo u Gazi. Izraelska vojska bombardovala je Jemen, Siriju, Liban, a zatim i Iran. Uvlačeći Sjedinjene Države u direktan sukob sa Islamskom Republikom, izraelska vlada proširila je rat koji je već odavno prevazišao regionalne okvire. Posledice ovog sukoba ne tiču se samo Bliskog istoka: u pitanju su međunarodno pravo, odnosi između velikih sila, svetska trgovina i energetska stabilnost planete koja i dalje počiva na nafti i gasu.
Operacija pokrenuta 28. februara dobila je naziv „Epski gnev“. Ciljevi tog rata menjali su se iz nedelje u nedelju: uništenje iranskog nuklearnog programa, rušenje režima u Teheranu, obnova američke moći odvraćanja, preoblikovanje Bliskog istoka. Ali iza tih promenljivih opravdanja ostaje jedna konstanta: rat pokrenut bez međunarodnog mandata, sa posledicama koje daleko prevazilaze njegove zvanične ciljeve. Od Persijskog zaliva do Crvenog mora, od Kavkaza do Ukrajine, sukob sa Iranom već menja strateške proračune svih velikih sila.
Evropa se u toj krizi još jednom pokazala kao politički nemoćna. Između vojne zavisnosti od Sjedinjenih Država, straha od energetske krize i opsesije ratom u Ukrajini, evropske vlade podržale su rat čije će ekonomske i političke posledice pre svega same snositi. Izuzetak predstavlja Španija, čiji je premijer upozorio na opasnost od rušenja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.
Ovaj dosije donosi analize političkih, vojnih i društvenih posledica rata na Bliskom istoku: strategiju velikih sila, poziciju Rusije i Kine, rizik širenja sukoba na pomorske puteve i energetsku infrastrukturu, ali i način na koji ratovi menjaju društva koja u njima učestvuju. Jer rat nije samo vojno pitanje. On je i pravni presedan, i ekonomski interes, i politički projekat.
Rat protiv Irana možda nije svetski rat. Ali jeste rat koji menja svet. U našem aprilskom dosijeu čitajte o svim izazovima ovog rata, koji je, sva je prilika, samo privremeno prekinut...
