Da li će Vladimir Putin biti „veliki pobednik rata Trampa i Netanjahua protiv Irana“ (Le Monde, 15. mart 2026)? Nema sumnje da ruski federalni budžet, zasnovan na ceni barela nafte Urals od 59 dolara, ima koristi od skoka cena, koje su 19. marta premašile 110 dolara. Zabrinute zbog rasta cena ugljovodonika, Sjedinjene Države su uostalom suspendovale sankcije Indiji zbog njenog uvoza ruske nafte, ne obazirući se na proteste brojnih evropskih prestonica. Usred izborne kampanje, mađarski predsednik Viktor Orban zahteva od Ukrajine da obnovi snabdevanje njegove zemlje ruskom naftom preko naftovoda Družba. U suprotnom, zapretio je, Budimpešta će blokirati dodelu evropskog kredita od 90 milijardi evra, ključnog za Kijev. Na radost Moskve, zalivske države troše velike količine američkih sistema protivvazdušne odbrane, koji bi mogli nedostajati ukrajinskoj vojsci.
Kremlj se ipak uzdržava od trijumfalizma. Strahuje da bi mogao izgubiti poslednjeg saveznika na Bliskom istoku od pada Bašara el Asada u Siriji krajem 2024. godine. Nakon što su se dronovi, vrlo verovatno iranski, početkom marta 2026. obrušili na teritoriju Azerbejdžana, Moskva strahuje i od širenja sukoba na Južni Kavkaz. Jermenski poraz u Nagorno-Karabahu 2023. već joj je doneo gubitak uticaja u tom regionu, u korist Turske i Sjedinjenih Država.
Rusija vojnu pomoć usklađuje sa granicama koje postavlja Vašington
Moskva je zato reagovala uzdržano na bombardovanje Teherana. U pismu saučešća svom iranskom kolegi, predsednik Putin atentat na vrhovnog vođu naziva „ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala i međunarodnog prava“, ali bez imenovanja krivca. Rusija je 11. marta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija bila uzdržana prilikom glasanja o rezoluciji koja je „najoštrije“ osuđivala Iran. Njen sopstveni predlog rezolucije, koji je pozivao „sve strane“ na deeskalaciju, naišao je na američki veto i nije dobio većinu (četiri za, dva (…)
