„Videti kako raketa izlazi iz naših pogona da bi bila isporučena vojsci čini moj posao krajnje konkretnim, imam u tome svoj deo odgovornosti.“ „Tibo“, tehničar čije se svedočenje navodi u promotivnom videu proizvođača MBDA, i ne sluti koliko je u pravu. Proizvodi njegove firme nedavno su pogodili škole, džamije i izbegličke kampove u Gazi, usmrtivši više od pet stotina ljudi, među njima stotinak dece. Ta evropska kompanija za proizvodnju oružja, sa narudžbinama vrednim 44 milijarde evra (Challenges, 23. februar 2026), ipak čini sve da svoju robu prikaže u lepšem svetlu: etički kodeks koji „štiti osnovne slobode i ljudska prava“, interne kampanje o rodnom identitetu, neurodiverziteta ili menopauzi, projekti pošumljavanja i zaštite podzemnih voda, pa čak i „ekološki dizajn“ ratne opreme kako bi se „smanjio uticaj na životnu sredinu već na izvoru“. Sledeći korak bile bi, možda, „zelene“ bombe.
Ali ima li takva strategija upravljanja reputacijom uopšte još smisla u trenutku kada mediji, vodeće političke stranke i predsedništvo Republike uglas slave novo naoružavanje i vojnu industriju? Čitaoci časopisa L’Express, Le Point ili Le Parisien mogli su nedavno da listaju prave kataloge francuskog naoružanja, slušaoci France Culture da uče „kako pripremiti ljude za rat“ (30. oktobar 2025), dok su pretplatnici lista Le Monde u martu 2025. dobili serijal od šest tekstova, otvoren člankom pod naslovom „Vojna potrošnja kao pokretač rasta“.
Taj pristup odražava smernice iz „Nacionalnog strateškog pregleda 2025“, koji poziva na „ekonomiju spremnu za rat“. Da bi se na sektor slili „masovni javni i privatni investicioni tokovi“, Generalni sekretarijat za odbranu i nacionalnu bezbednost preporučuje da država obezbedi da „interne politike banaka i osiguravajućih društava ne prelaze regulatorne zabrane“. Drugim rečima, treba paziti da ESG pravila ne obeshrabre ulaganja u vojno-industrijsku bazu.
Robotske napoleonovske armije
Dana 20. marta 2025, pred investitorima i poslovnim liderima okupljenim u Bersiju, tadašnji ministar odbrane Sebastijen Lekornu, nastojeći da „ukloni poslednje kulturne i regulatorne prepreke“, naglasio je da vojni sektor ne predstavlja „nečistu“ investiciju. Evropska komisija otišla je korak dalje, proglasivši da je „održiva finansija Evropske unije kompatibilna sa ulaganjima u odbrambeni sektor“. Tako su čak i pojedine nuklearne ili zapaljive vrste oružja, kao i municija sa osiromašenim uranijumom, postale prihvatljive za „etička“ ulaganja, zajedno sa tenkovima, topovima, borbenim avionima i softverom za nadzor. Samo zabranjeno oružje ostaje izvan tog okvira. Od početka rata u Ukrajini broj ESG fondova izloženih nuklearnoj industriji porastao je za više od 50% (Bloomberg, 24. avgust 2025). Ti fondovi, koji bi trebalo da promovišu održivi razvoj, sada finansiraju i vojnu industriju.
Novinarski konzorcijum nedavno je otkrio da je 120 milijardi evra iz „zelenih“ fondova banaka poput Kredit agrikola, Kredit mjutela, Banke popiler i Štedionice (grupa BPCE) između 2021. i 2025. usmereno u proizvodnju oružja, uključujući i ono korišćeno u ratu u Gazi. Evropska komisija opravdala je takve investicije njihovim doprinosom „društvenoj (…)
