Njujork, 2. mart 2026. U ozbiljnoj i sabranoj atmosferi, Melanija Tramp predsedava, u ime Sjedinjenih Američkih Država, sednicom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenom deci u ratnim uslovima. To je prvi put da supruga aktuelnog predsednika vodi ovakvu sednicu. Međutim, u trenutku kada stiže vest o smrti više od sto pedeset ljudi, većinom učenica, stradalih u američkom bombardovanju u Minabu, na jugu Irana, čitav skup poprima tonove dostojne teatra apsurda. Iako „prva dama“, poznata po zalaganju za ukrajinsku decu zadržanu u Rusiji, svoju ulogu obavlja ozbiljno, pojedini komentatori ne propuštaju da podsete na Kaligulinog konja, za koga se govorilo da ga je rimski car hteo imenovati za konzula.
Ako je ovaj prizor bez presedana, Sjedinjene Države su u poslednje vreme razvile naviku da na sednice Ujedinjenih nacija šalju najviše predstavnike vlasti. „Njihov zvanični ambasador Majk Volc često ustupa mesto političkim teškašima poput državnog sekretara Marka Rubija ili njegovog zamenika Kristofera Landaua“, objašnjava jedan evropski diplomata, pitajući se šta zapravo znači ova neuobičajena praksa, s obzirom na to da ministri drugih država članica učestvuju samo u izuzetnim prilikama. Istovremeno, oštri napadi Donalda Trampa i njegove administracije na Ujedinjene nacije ne prestaju. Organizacija se optužuje za neefikasnost, za saučesništvo u „kriminalnim migracionim tokovima“ i za neprijateljstvo prema američkim vrednostima i načinu života.
U skladu sa takvom retorikom, Sjedinjene Države su napustile niz institucija koje smatraju suvišnim ili nametljivim, poput Uneska, Svetske zdravstvene organizacije i Saveta za ljudska prava. Vašington je 2025. izdvojio svega 2,7 milijardi dolara za humanitarnu pomoć, naspram 11 milijardi godinu ranije. Za 2026. najavljeno je dodatno smanjenje na 2 milijarde dolara, uz poruku da će se agencije Ujedinjenih nacija morati „prilagoditi, smanjiti ili nestati“.
Opasnost od zastarevanja
Još zabrinjavajuće, Sjedinjene Države su, pozivajući se na rezoluciju 2803 Saveta bezbednosti od 17. novembra 2025, koja se odnosila isključivo na Gazu, pokrenule sopstveni „Savet za mir“, zamišljen kao telo koje bi rešavalo globalne krize za koje, prema Vašingtonu, Ujedinjene nacije više nisu sposobne. Pri tom se previđa uloga američkog veta u blokiranju mnogih odluka. Sudbina ove nove strukture, kojoj može pristupiti ograničen broj država uz (…)
