Bilo je to veče kao i svako drugo. U utorak 7. aprila u 21 sat, TF1 je emitovao novu epizodu emisije „Koh-Lanta“, M6 se oslonio na reprizu „Cauchemar en cuisine“, dok je Arte, verna svom omiljenom hobiju — potrazi za ruskom pretnjom — prikazivala dokumentarac naslovljen „L’Europe dans la main de Poutine ?“.
A ipak, taj dan nije bio sasvim običan. Nekoliko sati ranije, na društvenim mrežama, Donald Tramp objavio je poruku nezapamćene brutalnosti: „Jedna civilizacija će večeras umreti, i nikada se više neće vrati u život.“ Mislio je na Iran i njegovih 90 miliona stanovnika, čak je i precizirao trenutak tog najavljenog genocida: 20 časova po vašingtonskom vremenu, u vreme najveće gledanosti.
Reči mogu biti zločin. U Nuremberg Trials 1946. godine, nacistički izdavač i propagandista Julius Streišer — koji nije ni izvršavao niti lično naređivao ubistva — osuđen je za zločine protiv čovečnosti jer je podsticao istrebljenje Jevreja. Otada Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zabranjuje „direktno i javno podsticanje na izvršenje genocida“. I međunarodno humanitarno pravo zabranjuje „dela ili pretnje nasiljem čiji je glavni cilj širenje terora među civilnim stanovništvom“. Kako piše filozof Matijas Rajs, reč je čak o „jednom od ključnih dostignuća međunarodnog pravnog poretka nastalog posle Drugog svetskog rata, koji počiva na uvidu da govor o civilizacijskom uništenju nije samo simptom zločina, već i jedno od njegovih sredstava “.
Evropski lideri umeju, kada im to odgovara, da shvate težinu reči. Pre petnaest godina pozivali su se na izjave Muamera Gadafija i njegovog sina, koji su pretili da će „očistiti Libiju kuću po kuću“ i „pustiti reke krvi“, kako bi opravdali vojnu intervenciju u toj zemlji. Danas, međutim, Donald Tramp može da najavi genocid, najteži zločin u međunarodnom pravu, a da se svi prave da se ništa ne dešava. Kina poziva na „deeskalaciju“. Predsednica Evropske (…)
