Spektakularne zaplene kokaina sve su češće u vodama zapadne Afrike. U martu 2024. francuska mornarica, prisutna u regionu u okviru operacije „Korimb“, presrela je u međunarodnim vodama Gvinejskog zaliva 10,7 tona ove droge na ribarskom brodu koji je dolazio iz Brazila. U septembru 2025. u istoj zoni zaplenjeno je još 9,6 tona. Još 2019. vlasti Zelenortskih Ostrva zaplenile su 9,5 tona na teretnom brodu iz Južne Amerike, na putu ka Tangeru u Maroku. Vrednost svake od tih pošiljki procenjuje se na više od 500 miliona evra.
Tranzit kokaina iz Južne Amerike ka Evropi preko zapadne Afrike razvija se još od kraja devedesetih. Ipak, poslednjih godina količine naglo rastu. Iako zaplene više govore o intenzitetu policijskih akcija nego o ukupnom obimu trgovine, trend je jasan: između 2012. i 2018. u zapadnoj Africi godišnje je otkrivano manje od dve tone kokaina, dok se između 2019. i 2025. ta količina udesetostručila.
Taj rast pre svega odražava globalnu dinamiku. U Južnoj Americi, naročito u Kolumbiji kao daleko najvećem proizvođaču koke, proizvodnja je u stalnom porastu već deset godina. Ukupna količina kokaina porasla je sa manje od 900 tona godišnje 2013. na gotovo 4.000 tona danas, podstaknuta rastućom potražnjom širom sveta. Na drugom kraju lanca, Evropa ostaje najveće tržište.
Naglo povećanje količina
Dok rastu tokovi između proizvodnih i potrošačkih zona, još brže raste udeo rute koja prolazi kroz zapadnu Afriku. Prema procenama stručnjaka, najmanje trećina kokaina namenjenog Evropi danas prolazi tim putem. Zašto je baš ovaj region postao ključna tranzitna platforma?
U nedavnom izveštaju organizacija Global Initiative Against Transnational Organized Crime (GI-TOC) navodi nekoliko razloga. Pre svega, pojačane policijske kontrole na direktnoj pomorskoj ruti između Južne Amerike i Evrope dovele su do većeg broja zaplena, što je podstaklo krijumčare da traže alternativne pravce. Istovremeno, rast globalne trgovine doveo je do širenja velikih luka u regionu, uz rast kontejnerskog saobraćaja od 57% između 2010. i 2022. godine, što povećava mogućnosti za skrivanje droge. Kapaciteti za kontrolu nisu pratili taj rast: u proseku se pregleda manje od 2% kontejnera, kao i u Evropi. Konačno, region nudi povoljno okruženje za ilegalne aktivnosti, jer krijumčari uz pomoć korupcije uspevaju da obezbede zaštitu na više nivoa vlasti. Zato, iako su rute preko zapadne Afrike duže, one su sigurnije i sa manjim rizikom zaplene.
Povećanje obima prati i promena metoda. Kokain, koji se ranije uglavnom skrivao u kontejnerima sa legalnom robom, sve češće se transportuje ribarskim brodovima. Prednost takvog sistema je mogućnost pretovara na otvorenom moru u manja plovila koja pristaju duž obale. „Pomorske granice je izuzetno teško kontrolisati, naročito za države sa ograničenim sredstvima“, objašnjava Fransoa Patuel iz Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. Suočene sa ekonomskim teškoćama i smanjenjem međunarodne pomoći, mnoge države nemaju resurse za nadzor mora niti za otkrivanje i presretanje pošiljki. Kokain se potom iz zapadne Afrike šalje ka Evropi, bilo preko velikih luka u kontejnerima, bilo manjim brodovima.
I same rute se umnožavaju. Prolazak duž zapadne obale zapadne Afrike, oko Zelenortskih Ostrva ili Kanara, prati očiglednu geografsku logiku na putu ka Evropi. Ali (…)
