Slovenija je uvek bila avangarda. Barem tako o njoj govore stanovnici ostalih republika nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Ova mala alpska zemlja prva je proglasila nezavisnost još 1991. godine, a njen kratki rat za otcepljenje odneo je neuporedivo manje žrtava od sukoba koji su potom zahvatili Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo. Još u socijalističkoj Jugoslaviji Slovenija je važila za večitog prvaka: bila je najbogatija republika, društveno najliberalnija i najviše okrenuta Zapadu. Danas se, pak, ubraja među evropske države koje najdoslednije brane palestinsku stvar.
Za pojedine Slovence palestinsko pitanje i težnja za samoopredeljenjem prizivaju uspomene na sopstvenu istoriju. Ponekad se angažman zemlje dovodi u vezu i sa ulogom koju je Jugoslavija imala u osnivanju Pokreta nesvrstanih, nastalog kao pokušaj da se trasira politički put nezavisan od Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. Tako je izložba održana 2024. godine u Muzeju moderne umetnosti u Ljubljani podsetila kako je SFRJ ugostila prvi samit Pokreta nesvrstanih 1961. godine, kako je palestinskim studentima dodeljivala stipendije za studije na jugoslovenskim univerzitetima — početkom sedamdesetih čak 43 odsto svih stranih studenata u zemlji dolazilo je iz Palestine — i kako je 1971. godine otvorena prva kancelarija Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) u Evropi.
Prošlog leta Ljubljana se pohvalila da je postala prva evropska prestonica koja je uvela embargo na prodaju oružja Izraelu. Vlada Roberta Goloba tada je žalila što se „zbog neslaganja i unutrašnjih podela Evropska unija pokazuje nemoćnom“. Godinu dana ranije Slovenija je priznala nezavisnu palestinsku državu. Nedavno je i javna televizija objavila da će bojkotovati Pesmu Evrovizije zbog učešća Izraela i da će umesto tog takmičenja emitovati palestinske filmove.
Black Cube, „privatni Mosad“
Uprkos svojoj skromnoj veličini — Slovenija ima svega 2,1 milion stanovnika, a njena teritorija približno je upola manja od švajcarske — njene inicijative nisu promakle Tel Avivu. Nedelju dana pre ključnih parlamentarnih izbora, 16. marta ove godine, slovenački nedeljnik Mladina objavio je da su se zaposleni u poznatoj izraelskoj obaveštajnoj kompaniji Black Cube, koju često nazivaju „privatnim Mosadom“, navodno sastali sa liderom desničarske opozicije Janezom Janšom, predsednikom Slovenačke demokratske stranke (SDS), još u decembru 2025. godine.
Vatreni pristalica Izraela, Janša već trideset pet godina zauzima centralno mesto na slovenačkoj političkoj sceni. Tri puta je bio predsednik vlade, a poslednji put je tu funkciju napustio u maju 2022. godine, kada ga je nasledio Robert Golob iz liberalnog Pokreta za slobodu (GS).
Tokom protekle zime čelnici kompanije Black Cube više puta su boravili u Ljubljani. Delegaciju koja se u decembru sastala sa Janšom činili su izvršni direktor kompanije Dan Zorela i njen iskusni savetnik, penzionisani general-major Giora Ajland, nekadašnji šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Potom su u februaru i martu agenti Black Cube-a, predstavljajući se kao investitori iz izmišljene britanske firme Stockard Capital, stupili u kontakt sa više vladinih zvaničnika. Pozivani na raskošne večere, njihovi sagovornici su tajno snimani, da bi početkom marta video-snimci tih razgovora bili objavljeni na anonimnom sajtu na engleskom jeziku. Dok Janša tvrdi da snimci otkrivaju „korupciju bez presedana u redovima leve (…)
