Godine 2024. nešto više od 5 odsto preminulih u Kanadi, odnosno 15.767 osoba, dobilo je medicinsku pomoć pri umiranju. U Kvebeku je taj udeo između aprila 2024. i marta 2025. dostigao 7,8 odsto, što je najviši procenat u svetu. Ipak, „godišnja stopa rasta broja slučajeva značajno je usporila poslednjih godina, sa 36,8 odsto između 2019. i 2020. na 6,9 odsto između 2023. i 2024“, navodi se u godišnjem izveštaju. „Verovatno dolazimo do platoa; bio bih iznenađen da ikada pređemo 10 odsto“, smatra Žorž Lesperans, neurohirurg u penziji i predsednik Udruženja za pravo na dostojanstvenu smrt u Kvebeku. „U Francuskoj protivnici ove prakse često nas navode kao primer zabrinjavajućeg širenja kriterijuma. Ja, međutim, ne vidim nikakvu nekontrolisanu devijaciju, već pre normalizaciju jedne prakse na kraju života, koja se sprovodi po preciznim kriterijumima i uživa širok društveni konsenzus.“
Specifičnost Kvebeka oblikovala se već tokom prvih rasprava o kraju života. „Uvođenje ove prakse proizašlo je iz političkog, a ne sudskog procesa, za razliku od ostatka Kanade“, ističe Danijel Vajnštok, profesor filozofije i javne etike na Univerzitetu Mekgil. Već 2009. formirana je skupštinska komisija koja je razmatrala ovo pitanje, dok su u medijima osobe pogođene teškim bolestima javno branile pravo na dostojanstvenu smrt i postale simboli ove borbe. Posmatrajući medicinsku pomoć pri umiranju kao deo zdravstvene nege, kao završnu fazu lečenja, Kvebek je mogao samostalno da napreduje u ovoj oblasti, jer je zdravstvo u nadležnosti provincija.
Međutim, ustavni okvir bio je ograničen, budući da je krivično pravo u nadležnosti savezne države. Još 1993. Vrhovni sud Kanade, u presudi Rodrigez, odbio je da prizna pravo na asistirano samoubistvo. Tek 2015, presudom Karter, dolazi do preokreta koji otvara put promeni krivičnog zakonika, a zakon iz juna 2016. legalizuje medicinsku pomoć pri umiranju.
Širok politički konsenzus
Poput zakona usvojenog u Kvebeku 2014. godine, posle opsežnih konsultacija i uz podršku različitih političkih opcija, savezni zakon omogućava izbor između davanja smrtonosne supstance od strane lekara i njenog samostalnog (…)
