Dve ključne dinamike oblikuju stanje frankofone štampe u Kanadi. S jedne strane, kumulativni efekti višedecenijske koncentracije vlasništva nad medijima. S druge, upravljanje koje se vodi isključivo imperativima profitabilnosti, potčinjavajući novinarski rad uskim tržišnim logikama.
Uz to, uspon digitalnih giganata tokom poslednjih petnaestak godina duboko je uzdrmao tradicionalni ekonomski model severnoameričkih medija. Preuzimajući najveći deo prihoda od oglašavanja, velike internet platforme preoblikovale su ravnoteže u sektoru i same uslove proizvodnje informacija.
U Kanadi su 2021. godine samo Google, Meta i Amazon prisvojili gotovo 90 odsto prihoda od onlajn oglašavanja. Posledica je paradoksalna: iako medijske kuće i dalje proizvode većinu informacija, ekonomska vrednost koju one stvaraju sada se u velikoj meri preliva drugde. To delom objašnjava pojavu „informacionih pustinja“: između 2008. i oktobra 2025. Kanada je izgubila 603 lokalna medija, dok ih je u istom periodu opstalo ili nastalo svega 264. Smanjenje tržišta rada u novinarstvu praćeno je rastućom nesigurnošću profesije.
U tom kontekstu, kanadska savezna država je 2023. usvojila Zakon o onlajn vestima. Njegov princip je bio jednostavan: pošto platforme poput Googlea i Mete šire novinarske sadržaje i na njima ostvaruju prihode od reklama, trebalo bi da finansijski nadoknade medijskim kućama. Paralelno s tim, Otava je razmatrala uvođenje poreza od 3 odsto na deo prihoda ovih tehnoloških giganata, kako bi makar delimično ublažila posledice njihovog agresivnog izbegavanja poreza.
Sjedinjene Države su ovu potencijalnu meru osudile kao direktan udar na interese svojih tehnoloških kompanija, čak zapretivši da će Kanadu pretvoriti u „51. saveznu državu“. U uzaludnoj nadi da će time olakšati šire ekonomske pregovore sa Vašingtonom, kanadska vlada je na kraju odustala i zadovoljila se svojevrsnom milostinjom od 100 miliona dolara koju je isplatio Google.
Na ove napetosti nadovezuje se i rastući trošak štampe. U Kvebeku, režim proširene odgovornosti proizvođača (REP) obavezuje novine i magazine da više učestvuju u finansiranju reciklaže papira. Početkom godine više medija protestovalo je zajedničkom reklamnom kampanjom protiv ove mere, koju doživljavaju kao prikrivenu taksu. Po njihovom mišljenju, novinarske informacije trebalo bi tretirati kao kulturno dobro, uporedivo s knjigom, i samim tim fiskalno povlašćeno. Ali može li se takva analogija održati kada se zabavni magazini i informativni nedeljnici odjednom nađu u istoj interesnoj koaliciji?
Suočena sa urušavanjem tradicionalnog oglašivačkog modela, država i sama postaje sve prisutniji akter. Od 2019. godine uvedene su poreske mere za podršku proizvodnji informacija od javnog interesa: poreski (…)
