Pred ogledalom, Fadija T. pažljivo vezuje nikab i preko palestinske haljine sa izvezenim cvetovima oblači jednostavnu abaju. „Da ne privlačim pažnju“, objašnjava. Ova žena u pedesetim godinama sprema se za sastanak zatvoren za muškarce, kakvi se već godinama redovno organizuju među ženama bliskim jordanskom ogranku Muslimanske braće. Međutim, u poslednjih godinu dana takav odlazak može je učiniti sumnjivom za „promovisanje ilegalnih aktivnosti“. „Mi samo čitamo Kuran, govorimo o veri, ali ne o politici“, kaže ona. Takvi susreti ostaju dozvoljeni sve dok se ne pominje „islam kao rešenje kriza“, što je direktna aluzija na jedan od prvih slogana organizacije osnovane u Egiptu 1928, čije bi samo pominjanje, prema vlastima, moglo predstavljati prekršaj.
Raspuštena 2020. godine, organizacija je ipak nastavila deo svojih aktivnosti, naročito u socijalnoj sferi. Od 23. aprila 2025. sada je potpuno zabranjena, a njena imovina zaplenjena. Odluka je doneta u žurbi, za manje od deset dana i bez suđenja, nakon hapšenja šesnaest osoba osumnjičenih da pripremaju napad na teritoriji Jordana. Osumnjičeni su potom ispitivani na državnoj televiziji i pred kamerama su izjavili da ih je regrutovala organizacija. Vlast je to smatrala dovoljnim dokazom da Muslimansku braću (Al-Ikhwane) označi kao organizatore zavere. Prema Amanu, priprema napada bila je povezana sa palestinskim Hamasom.
Zvanično, zabrana je opravdana bezbednošću države, ali za advokata Asema el Omarija, koji zastupa optužene i specijalizovan je za odbranu političkih protivnika, reč je o „rezultatu višegodišnjeg političkog nasilja nad Muslimanskom braćom“. Organizacija, naime, osporava nasledni princip prenosa vlasti unutar kraljevske porodice.
Razmere represije postaju očigledne u advokatskoj kancelariji, gde se smenjuju desetine ljudi, muškaraca i žena. Sekularni levičari, islamisti, novinari, gotovo svi su ili upravo izašli iz zatvora ili su pod istragom zbog „podsticanja razdora“ ili „ugrožavanja nacionalnog jedinstva“. Saveznici Vašingtona i Tel Aviva koriste napade Hamasa na Izrael kao „bezbednosni izgovor za obračun sa opozicijom“, ocenjuje advokat.
Osnovan 1987. u Gazi, Hamas potiče iz palestinskog ogranka Muslimanske braće, kao odgovor na izraelsku okupaciju. Iako nije zvanično proglašen terorističkom organizacijom u Jordanu, zabranjen je još 1999. dolaskom kralja Abdullaha II na vlast. Ipak, istorijske veze između jordanskog ogranka i Hamasa ostale su snažne, zasnovane na zajedničkoj ideološkoj matrici, uključujući anticionizam.
Nakon sticanja nezavisnosti 1946. godine, Jordan je duboko promenjen stvaranjem države Izrael 1948. Masovni dolazak palestinskih izbeglica posle Nakbe, kao i aneksija Zapadne obale 1950, preoblikovali su demografiju i političke odnose u zemlji. Dodela jordanskog državljanstva mnogim Palestincima bila je vođena i ekonomskim razlozima, ali i političkom logikom koja je faktički premeštala pitanje izbeglica izvan Izraela. Danas više od 60 odsto stanovništva kraljevine potiče iz Palestine. Palestinsko pitanje zato ostaje izuzetno osetljivo i hrani unutrašnje političke tenzije, koje kulminiraju 1970. tokom „Crnog septembra“, kada monarhija krvavo guši proteste pokrenute u palestinskim izbegličkim logorima.
