U poslepodnevnoj učmalosti, dobar deo poslanika u parlamentu Namibije dremao je tog 8. aprila 2026. godine. Digitalni sat pokazivao je 16.35 kada je opozicioni poslanik Mekhenri Venani, pripadnik naroda Herero i lider Narodnog demokratskog pokreta (PDM), ustao i obratio se predsednici države Netumbo Nandi-Ndaitvah. Njegovo pitanje trglo je skupštinu iz letargije: „Nemačka preživelima Holokausta isplaćuje milijardu evra godišnje. Tokom proteklih decenija isplatila je 90 milijardi. (...) A Namibijcima želi da isplati samo milijardu za narednih dvadeset pet godina!“
Zbog pobune protiv kolonijalne okupacije i otimanja njihove zemlje, između 1904. i 1908. godine, po izričitom naređenju nemačkog generala Lotara fon Trote, ubijeno je oko 65.000 Herera i 10.000 Nama, što predstavlja približno 80, odnosno 60 odsto njihovog predratnog stanovništva. Većina je stradala u direktnim vojnim operacijama, ali i u pet radnih logora raspoređenih širom tadašnje nemačke kolonije Jugozapadna Afrika (Deutsch-Südwest Afrika). Upravo na toj teritoriji 1905. godine podignut je jedan od prvih koncentracionih logora XX veka. Mnogi Hereri umrli su u pustinji Kalahari, gde je nemačka vojska, nakon što ih je naterala u bekstvo, otrovala izvore vode. Za Herere, kao i za Name, priznanje zločina i njegova nadoknada i danas ostaju od presudnog značaja.
Peščane dine pustinje Namib, mala ribarska luka Lideric i Atlantski okean okružuju Ostrvo ajkula (Shark Island). Te sunčane aprilske nedelje sa malog poluostrva odjekivao je horski pevački nastup, dok su iz dva zvučnika dopirali prvi taktovi crnačkog spirituala Kumbaya. Tako je završena komemoracija koju su predstavnici naroda Nama organizovali u znak sećanja na nemačke pokolje, usred desetina pojedinačnih spomen-ploča posvećenih nemačkim kolonistima, razmeštenih između parcela označenih kao kamping mesta. Pod pritiskom zajednica Herera i Nama, namibijsko Ministarstvo kulture konačno je u avgustu 2025. zabranilo kampovanje na tom mestu. Ostale su, međutim, numerisane oznake i prostori za piknik.
„Zamislite samo da se nalazite u Aušvicu, a između dva kamping mesta stoje spomenici posvećeni nacističkim dželatima“, ogorčeno kaže Džošua Kastelino. Ovaj indijski profesor prava prvi put je za genocid saznao tokom studija, iz jedne fusnote. Iz Londona je doputovao kako bi prisustvovao godišnjoj komemoraciji koju organizuje Udruženje tradicionalnih poglavica Nama (NTLA), koje okuplja deset tradicionalnih zajednica i kome već četiri godine pomaže u borbi za ostvarivanje prava na reparacije.
Kastelino insistira upravo na tom izrazu. NTLA, kao i Tradicionalna vlast Ovaherera (OTA), glavna organizacija koja predstavlja Herere, u potpunosti odbacuju razvojni plan koji je Nemačka predložila, a koji je zajedno sa namibijskom vladom predstavila u zajedničkoj deklaraciji iz 2021. godine. Berlin se u tom dokumentu obavezuje da će podržati „obnovu i razvoj“ Namibije kroz finansijski program vredan 1,1 milijardu evra tokom trideset godina. Pri tome se nigde ne pominju reči „reparacije“, „odšteta“ ili „naknada“, niti se otvara pitanje vraćanja zemlje oduzete tokom kolonijalne vladavine.
I danas gotovo 70 odsto obradivog zemljišta u Namibiji pripada belim farmerima, uglavnom potomcima nemačkih kolonista, iako oni čine manje od dva odsto ukupnog stanovništva. Nasuprot tome, pouzdanih podataka o Hererima i Namama gotovo da nema. Kao siromašne manjinske zajednice, oni danas uglavnom žive od stočarstva na zajedničkim pašnjacima ili rade kao nadničari na farmama, čuvari stoke, baštovani i kućna posluga.
Tihim glasom, u maloj opštinskoj sali u Lidericu, nedaleko od mesta održavanja komemoracije, Sima Luipert pripoveda svoju porodičnu istoriju. Među Namama predstavlja izuzetak. Pošto su pripadnici ovog naroda retko zastupljeni u državnoj upravi, uspela je da izgradi karijeru u lokalnoj administraciji. Istovremeno je zadužena za međunarodne odnose u tehničkom komitetu NTLA za pitanja genocida i potpuno je posvećena sudskim postupcima koji se vode pred namibijskim, nemačkim i američkim sudovima kako bi se Berlin primorao da reparacije isplati neposredno potomcima žrtava genocida. Za sada, bez uspeha.
I sama (…)
