Ko još sluša predsednika Emanuela Makrona? Njegov intervju od 18. juna na kanalu France 2 privukao je jednu od najslabijih gledanosti u istoriji te televizije. Do kraja razgovora, tek oko 700.000 gledalaca ostalo je uz ekran, istrajavajući u ovom festivalu samohvale i optimističkih predviđanja. „Situacija u Libanu poslednjih meseci znatno se popravila“, tvrdio je francuski predsednik. Samo nekoliko sati kasnije, jedan izraelski ministar poručio je: „Za svaku suzu izraelske majke, zaplakaće hiljadu libanskih. Ceo Liban mora da izgori.“
Dva predsednička mandata ispunjena neuspesima završavaju se rekordnom nepopularnošću. Novinari koji su mu godinama bili naklonjeni sada se utrkuju ko će napisati pogubniju knjigu o svom nekadašnjem junaku. Intelektualci koji su nekada hrlili u Jelisejsku palatu, uvereni da domaćina zanimaju njihove ideje, a ne njihove pohvale, danas je napuštaju. Slika je sumorna. Da bi je makar malo ulepšao, Makron se pita na koga još može da računa, osim na poslednje obožavaoce sa Radio France.
U potrazi za piscem koji bi mogao da mu bude sagovornik, kao što je Andre Malro bio Šarlu de Golu, najpre je izabrao Bernara-Anrija Levija (u Francuskoj poznat pod akronimom BHL, prim. prev). Starog gosta Jelisejske palate još od vremena Fransoa Miterana, čoveka koji je uvek spreman da laska moćnijima od sebe. Posebno predsednicima koji poslušaju njegove savete.
Ali posle više od pola veka javnog egzibicionizma, ovaj esejista postao je politički teret. Njegove propovedi zamaraju, njegove knjige više nikoga ne zanimaju. Ko će, dakle, postati novi Makronov književni dvorski savetnik? BHL je svoju smenu odavno pripremio. Podsetio je na to 4. juna u svojoj kolumni u Le Point-u, sa gotovo dirljivom dozom samoljublja: „Moji najverniji čitaoci možda se sećaju beleške koju sam 2020. naslovio: ‘Dobro zapamtite ovo ime: Natan Dever’ (Le Point, br. 2498). Danas je ta preporuka suvišna. Novine se otimaju (…)
