New York Times otkrio je da je u roku od svega dvadeset četiri sata pre početka napada na Iran, na kladioničarskim platformama je uplaćeno više od trista opklada od najmanje hiljadu dolara, dok je šesnaest naloga pojedinačno uložilo više od 100.000 dolara.
Jedan korisnik zaradio je gotovo pola miliona dolara zahvaljujući opkladi od 60.000 dolara. Drugi, koji je nastupao pod pseudonimom „Magamyman“, osvojio je više od 553.000 dolara. Prema navodima CNN-a, jedan nalog na platformi Polymarket tokom poslednjih godina zaradio je gotovo milion dolara zahvaljujući nizu uspešnih opklada na izraelske i američke napade na Iran. Toliko sreće teško da može biti slučajno. Osećajući nelagodu zbog takvih slučajeva, Kalshi tvrdi da ne dozvoljava klađenje na nečiju smrt. Platforma je, međutim, izazvala bes korisnika koji su tačno predvideli ishod kada je poništila sve opklade na smrt Hamneija i vratila uloženi novac.
Polymarket, sa svoje strane, tržišta vezana za rat predstavlja kao „dragocen izvor informacija“. U gotovo nadrealnom saopštenju kompanija veliča „mudrost mase“ i tvrdi da je „nakon razgovora sa ljudima neposredno pogođenim napadima, koji su postavljali na desetine pitanja, ustanovila da im kladioničarska tržišta mogu pružiti odgovore koje neće pronaći ni u televizijskim vestima ni na mreži Iks“. Koliko god ova tvrdnja zvučala neverovatno, ona pokazuje da kladioničarska tržišta nisu samo pitanje profita, već i ideologije. „Kalshi zamenjuje debatu, subjektivnost i raspravu tržištem, preciznošću i istinom“, objašnjava suosnivač i direktor kompanije Tarek Mansur, u jednom od onih ushićenih manifesta na kakve je tehnološka industrija navikla. Kao da su opklade ljubitelja kriptoimovine išta manje subjektivne. „Izmislili smo novi odnos prema informacijama. Danas, kada neko iznosi mišljenje o budućnosti, teško je da ne pomisli na Kalshi.“ To možda najbolje sažima suštinu problema: ambicije Mansura i vodećih zagovornika kladioničarskih tržišta odavno prevazilaze ratove ili Tejlor Svift. Kako sam Mansur kaže, cilj je „finansijalizovati sve i svako neslaganje u mišljenju pretvoriti u finansijsku aktivu kojom se može trgovati“.
Intelektualni pokrovitelj ovih tržišta, Robin Hanson, profesor je ekonomije na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji. Njegov san je da kladioničarska tržišta jednog dana zamene demokratiju i čitav državni aparat. Još 1988. godine, dok je radio kao istraživač u kompaniji Lokid, došao je na ideju da stvori tržišta koja bi, oslanjajući se na kolektivnu inteligenciju, mogla da pruže odgovor na svako pitanje koje ljudi postave. Polazio je od jedne od ključnih teza libertarijanskog ekonomiste Fridriha Hajeka: na slobodnim tržištima cene bolje objedinjuju rasutu informaciju nego centralizovano planiranje. Hanson je svoju zamisao najpre iskušao u malim razmerama, kada je 1990. godine u okviru startapa Ksanadu napravio prvo kladioničarsko tržište. Teoriju je potom razradio u doktorskoj disertaciji odbranjenoj 1997. godine na Kalifornijskom tehnološkom institutu. Uveren je da će istorija potvrditi njegove ideje. Na neki način, to se već događa.
Sutra će svi biti trejderi?
Kalshi su 2018. godine osnovala dvojica diplomaca Tehnološkog instituta Masačusetsa (MIT), nekadašnji zaposleni u investicionom fondu Citadel. Na arapskom, kalshi znači „sve“. Ni manje ni više. Oko dve godine kasnije, Šejn Koplan, dvadesetjednogodišnji student koji je napustio fakultet, u kupatilu pretvorenom u improvizovanu kancelariju osniva Polymarket, oslanjajući se pre svega na Hansonove ideje. Kalshi je u novembru 2020. dobio status regulisanog tržišta, a platforma je zvanično pokrenuta naredne godine. Polymarket je nastao otprilike u isto vreme, ali bez potrebne dozvole. Američki regulator ga je zbog toga kaznio, pa je u januaru 2022. morao da plati kaznu od 1,4 miliona dolara.
Time počinje prava zlatna groznica. Robinhood, popularna aplikacija za trgovanje akcijama koja je procvetala tokom pandemije, ulazi na tržište prediktivnih opklada 2025. godine. Ubrzo joj se pridružuju i giganti sportskog klađenja FanDuel, DraftKings i Fanatics. Zahvaljujući tome uspevaju da zaobiđu zabrane sportskog klađenja koje i dalje postoje u pojedinim američkim saveznim državama, uključujući i dva najveća tržišta, Kaliforniju i Teksas.
Vlasnici kladioničarskih tržišta ne podnose poređenje sa kockarnicama. „Ako su ovo igre na sreću, onda su to i sva finansijska tržišta“, negoduje Tarek Mansur. A zašto ne bi bila? U svakom slučaju, kada je reč o izvlačenju novca od korisnika, pokazala su se (…)
