Prošlog 7. aprila sin američkog predsednika, Donald Tramp Mlađi, doputovao je u Republiku Srpsku kako bi Miloradu Dodiku pružio otvorenu podršku Sjedinjenih Država. Nekadašnji predsednik Republike Srpske, koji i dalje predstavlja njenog stvarnog političkog gospodara, ovu posetu odmah je predstavio kao demonstraciju snage u odnosu na vlasti u Sarajevu.
Takav zaokret Bele kuće, uz nekoliko ustupaka sa Dodikove strane, omogućio je ukidanje američkih sankcija koje su protiv njega bile na snazi godinama. Nakon što je u septembru 2023. optužen zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, faktičkog prokonzula Bosne i Hercegovine, Dodik je uporno odbijao da prizna odluke pravosuđa. Skupština Republike Srpske čak je usvojila zakone kojima osporava nadležnost državnih pravosudnih institucija, što je navelo Tužilaštvo Bosne i Hercegovine da protiv njega pokrene nove postupke. Pošto je u avgustu 2025. pravosnažno osuđen na godinu dana uslovnog zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija, Dodik je prkosio međunarodnoj poternici sastajući se najpre sa Benjaminom Netanjahuom u Izraelu, a zatim i sa Vladimirom Putinom u Moskvi.
Posle višemesečne eskalacije, tenzije su iznenada splasnule. Narodna skupština Republike Srpske povukla je sporne zakone. Dodik se povukao sa predsedničke funkcije i, plativši novčanu kaznu kojom je poništena njegova presuda, praktično priznao legitimitet suda čiju je nadležnost dotad osporavao. „Nije dobro da se predsednik Republike ovako uklanja s funkcije“, izjavio je uoči dolaska Donalda Trampa Mlađeg. „Ali ako to služi dugoročnim interesima Republike Srpske, onda ima smisla.“
Od tada je Dodik više puta boravio u Sjedinjenim Državama, pojavljujući se uz istaknute predstavnike trampističkog pokreta, među kojima i Majkla Flina, nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost u prvom mandatu Donalda Trampa, danas njegovog lobiste. Po povratku u Bosnu i Hercegovinu pozivao se na bliskost sa pokretom MAGA (Make America Great Again) i na, kako tvrdi, neuspeh izgradnje bosanske države, zaključujući da Republika Srpska „može da sarađuje sa Amerikancima, ali ne i sa NATO-om“, koji je, kako kaže, „dva puta bombardovao osiromašenim uranijumom – Republiku Srpsku i Srbiju“. Samo nekoliko dana kasnije govorio je, međutim, o „neutralnom“ stavu prema Alijansi. U stvarnosti, Bosna i Hercegovina se tiho približava NATO-u. Krajem oktobra prošle godine usvojen je program saradnje sa Alijansom, i to u okviru nacionalne komisije u kojoj učestvuje i Dodikova stranka. Taj važan korak ka dubljem partnerstvu sa NATO-om načinjen je svega nedelju dana pre nego što su Sjedinjene Države ukinule sankcije protiv Dodika.
Posle ostavke Kristijana Šmita 11. maja ove godine i njegovog izveštaja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o „jačanju vladavine prava“ i „opasnosti od fragmentacije“ bosanskohercegovačkih institucija, evropske države založile su se za što skorije imenovanje njegovog naslednika. Rusija, naprotiv, traži ukidanje Kancelarije visokog predstavnika – institucije koja ima ovlašćenje da nameće zakone i smenjuje izabrane zvaničnike – smatrajući je „glavnim izvorom nestabilnosti“ u Bosni i Hercegovini.
Sastanak Saveta za sprovođenje mira, održan 4. juna, razotkrio je duboke nesuglasice oko izbora budućeg visokog predstavnika. Vašington i Rim pokušali su da proguraju Antonija Zanardija Landija, bivšeg italijanskog ambasadora u Moskvi i Beogradu. Pariz, Berlin i London podržavali su Francuza Renea Trokaza, specijalnog izaslanika Francuske za Zapadni Balkan. Sjedinjene Države oštro su kritikovale „nesposobnost Evropljana da postignu konsenzus oko evropskog kandidata“ i najavile da razmatraju „preispitivanje svoje uloge u okviru sadašnjeg međunarodnog prisustva“. Istovremeno su zatražile da ovlašćenja visokog predstavnika budu „znatno ograničenija“, uz obrazloženje da se Bosna i Hercegovina „približava kraju perioda međunarodnog intervencionizma“. U stvarnosti, problem je bio mnogo konkretniji: pojedine odluke Kristijana Šmita ugrožavale su američke interese, naročito u energetskom sektoru.
„Skoro kolonijalna zavisnost“
Koristeći geopolitičke okolnosti nastale nakon rata u Ukrajini, Vašington nastoji da učvrsti kontrolu nad energetskim sektorom Balkana, pre svega kroz izgradnju gasovoda i gasnih termoelektrana vrednih oko 1,3 milijarde evra. Projekat je poveren kompaniji AAFS, koju vode Džesi Binal, nekadašnji advokat Donalda Trampa, i Džozef Flin, brat Majkla Flina; obojica se nalaze među istaknutim akterima kampanje kojom je (…)
