Nekoliko dana pre američko-izraelskog napada na Iran, u februaru 2026. godine, indijski premijer Narendra Modi doputovao je u zvaničnu posetu Tel Avivu. Poseta je završena jačanjem bilateralnih odnosa kroz „posebno strateško partnerstvo za mir, inovacije i prosperitet“. Po povratku u Nju Delhi, Modi nije osudio američke i izraelske udare, već se ograničio na izražavanje „duboke zabrinutosti“.
Mnogo manje uzdržan bio je neposredno posle 7. oktobra 2023. Modi je tada bio jedan od prvih šefova država koji su osudili napad Hamasa, odmah ga označivši kao „teroristički“, da bi zatim umnožio geste podrške Tel Avivu. Jedan od njih bilo je slanje hiljada građevinskih radnika u Izrael, kako bi se nadoknadio manjak radne snage izazvan ukidanjem radnih dozvola za stanovnike Gaze 10. oktobra. Suprematistička mreža povezana sa Modijevom strankom, Baratija džanata parti (BJP), ubrzo je preuzela štafetu: organizovala je brojne skupove podrške Izraelu, uz povike „Živela Indija, živeo Izrael!“, i preplavila društvene mreže. Velika većina objava na mreži Iks sa haštagovima #IsraelUnderAttack („Izrael je napadnut“) i #IStandWithIsrael („Ja sam uz Izrael“) navodno je dolazila iz Indije.
Iako je Nju Delhi u maju 2024. glasao za prijem Države Palestine u Ujedinjene nacije, Indija se već godinama najčešće uzdržava prilikom glasanja o rezolucijama koje kritikuju Izrael. Modi tako sistematski produbljuje strateški zaokret koji južnoazijskog džina sve više udaljava od njegove istorijske propalestinske pozicije.
Kao bivša britanska kolonija, Indija je bila među prvim državama koje su se usprotivile Balfurovoj deklaraciji iz 1917. godine, kojom je podržano stvaranje „nacionalnog doma za jevrejski narod“ u Palestini, tada pod osmanskom vlašću. „Palestina pripada Arapima isto onoliko koliko Engleska pripada Englezima ili Francuska Francuzima“, napisao je 1938. godine Mohandas Karamčand Gandi, vođa borbe za nezavisnost Indije. Nju Delhi je 1947. u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija glasao protiv podele Palestine. Indija je bila i prva nearapska država koja je priznala Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO) kao legitimnog predstavnika palestinskog naroda i dočekala Jasera Arafata uz počasti namenjene šefovima država. Iako je Izrael priznala još 1950. godine, dozvolila mu je samo otvaranje kancelarije za useljavanje u Bombaju, više od hiljadu kilometara udaljenom od diplomatske četvrti u Nju Delhiju. Ambasadu je Tel Aviv dobio tek 1992. godine.
„Terorizam“ kao zajednički neprijatelj
Iza kulisa, međutim, Nju Delhi je već tada nastojao da razvije odnose sa Tel Avivom i iskoristi njegovo vojno iskustvo. Tokom graničnog rata sa Kinom u Himalajima 1962. godine, indijski premijer Džavaharlal Nehru zatražio je vojnu pomoć od izraelskog premijera Davida Ben Guriona. Pritom je predložio da brodovi koji (…)
