Za džinovske kornjače i morsku biodiverzitet, atol Aldabra predstavlja pravo utočište. Na svega nekoliko nautičkih milja od ovog dragulja, upisanog na Listu svetske baštine Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), Nju Delhi je na ostrvu Asompsion nameravao da podigne vojnu bazu kako bi parirao Pekingu. U tom cilju 2018. godine čak je bio potpisan preliminarni sporazum. Međutim, vlada Sejšela na kraju je prednost dala izgradnji hotelskog kompleksa sa šest zvezdica, površine 51.000 kvadratnih metara, sa 37 vila i četiri restorana, francuskim, japanskim, organskim i restoranom sa celodnevnom uslugom. Projekat podrazumeva i produženje piste kako bi ostrvo bilo direktno povezano vazdušnim linijama sa ostatkom sveta. Ko stoji iza svega? Sirijsko-katarski milijarderi uključeni i u više sličnih projekata drugde. Od Sejšela, preko Egipta, do Albanije, Ramez i Mutaz el Hajat pretvaraju strateški važne tačke planete u privatnu imovinu.
Da bi se razumela ova geopolitika u kojoj hotelijerstvo služi kao trojanski konj, potrebno je još malo zadržati se na slučaju Indijskog okeana. Tim područjem prolazi 40 odsto svetske pomorske trgovine i 80 odsto energetskog izvoza iz Persijskog zaliva ka Aziji. Danas se tu nadmeću tri aktera: Kina, Indija i, odnedavno, monarhije Zaliva. Peking od 2013. finansira dubokovodne luke u Pakistanu (Gvadar), Šri Lanki (Hambantota) i Džibutiju, obezbeđujući na taj način snabdevanje energentima u okviru strategije poznate kao „ogrlica od bisera“. Ova infrastruktura omogućava mu i širenje vojnog uticaja, o čemu svedoči pomorska baza u Džibutiju, operativna od 2017. Kina takođe raspoređuje sisteme nadzora i dronove kako bi kontrolisala pomorske pravce. Cilj je jasan: pretvoriti Indijski okean u „kinesko more“.
Kao odgovor na to širenje, Indija je razvila doktrinu „ogrlice od dijamanata“, odnosno mrežu pomorskih baza i sporazuma o saradnji sa Maldivima, Mauricijusom, Sejšelima i Šri Lankom. Projekat baze na ostrvu Asompsion, zamišljen radi nadzora pomorskih puteva u zapadnom delu Indijskog okeana, propao je pod pritiskom lokalne opozicije i zbog bojazni za nacionalni suverenitet. Ipak, u martu 2026. Sejšeli su na ostrvu ponovo otvorili stanicu obalske straže, uz podršku Indije. Nju Delhi ne može da dopusti Pekingu da širi uticaj u prostoru koji smatra sopstvenim mare nostrum.
Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, sa svoje strane, nastoje da diverzifikuju privredu i prošire uticaj izvan Bliskog istoka. U odnosu na dve velike azijske sile imaju jednu važnu prednost. Njihovi državni investicioni fondovi, Qatar Investment Authority (QIA), Mubadala i Public Investment Fund (PIF), kao i razvijene poslovne mreže, omogućavaju im da pokrenu ogromne količine kapitala upravo u trenutku kada ostrvske države Indijskog okeana, čije privrede više od 30 odsto zavise od turizma, očajnički traže strane investicije. Katar se pritom izdvaja izrazito ofanzivnom strategijom: od sredine 2010-ih luksuzno hotelijerstvo postalo je jedan od glavnih instrumenata njegove ekonomske diplomatije. Dok Rijad ulaže pre svega u industriju, a Abu Dabi u logističku infrastrukturu, Doha je izabrala turizam. I to ne samo u Indijskom okeanu.
Tokom jedne decenije katarski investitori pokrenuli su više megaprojekata ukupne vrednosti desetina milijardi dolara. Među njima su hotel Atlantis The Royal na Maldivima, na ostrvu Vaaredhu Faru, sa 270 hotelskih soba, 223 vile, 20 restorana, dva kluba na plaži i akva-parkom od 70.000 kvadratnih metara sa 15 atrakcija, kao i (…)
