Izvode sve ukućane napolje. Uz bubnjeve, gongove i dva noža, pet šamanki, starih između trideset i sedamdeset jedne godine, isteruju duhove i sve ono što nazivaju „nečistoćama“. Zatim pozivaju porodicu da se vrati u kuću. Jedna od njih, odevena u obrednu nošnju, pleše udarajući činelama, dok se majka i baka preminule klanjaju pred oltarom sa darovima. Sati prolaze.
Ovaj obred, namenjen smirivanju duše preminule žene, koji je opisao etnolog Aleksandar Gijemo, održan je između 10. i 11. avgusta 1982, od 19.25 do 8.40, u selu udaljenom dvadesetak kilometara od Seula, glavnog grada Južne Koreje. Reč je o tipičnom šamanističkom ritualu: skupu verovanja i obreda čiji je cilj uspostavljanje veze između ljudi i duhova, naročito snažnom i drevnom u Zemlji jutarnje tišine.
Daleko od toga da je sveden na folklor, šamanizam, odnosno musok na korejskom, i dalje je veoma živ. „Danas se šamanki ljudi obraćaju iz najrazličitijih razloga, ali svi su povezani sa životnim prekretnicama“, objašnjava antropološkinja Florans Galmiš. „Recimo, kada se sin razvede i želi ponovo da se oženi, porodica će pitati šamanku da li će novi brak biti uspešan. Ako neko pati od anksioznosti ili depresije, naravno da može da ode kod psihoterapeuta. Ali kada se zdravstveni problemi nagomilaju, žene u porodici ponekad zaključe da je bolje obratiti se šamanki.“ Musok tako prodire i u najviše državne krugove: tokom čitavog mandata, od 2022. do 2025, i pre pokušaja državnog udara koji će ga odvesti u zatvor, bivši predsednik Jun Suk Jol nije ni krio da redovno konsultuje „duhovne savetnike“ kako bi mu pomogli pri donošenju pojedinih odluka.
Od proricanja do složenih obreda, kutova, koji traju po nekoliko dana, korejske šamanističke prakse obuhvataju izuzetno širok raspon. Jedna osobina, međutim, ostaje nepromenjena: njihova relativna otpornost na društvene promene i političke smene. Reč je o jedinstvenom slučaju u istočnoj Aziji, koji istraživače i dalje navodi da tragaju za objašnjenjem. Da li je razlog to što tokom XX veka nije bilo sistematskog progona religija? Odsustvo konkurencije taoizma i drugih podzemnih religijskih tradicija? Kasna modernizacija Koreje? Ili usmeno prenošenje, koje je olakšavalo širenje prakse?
Pošto musok nije institucionalizovana religija, a prihodi koje donosi ne prijavljuju se, teško je doći do pouzdanih podataka o broju profesionalnih šamana, odnosno mudanga. Korejska federacija Kjungsin, najveće profesionalno udruženje u zemlji, već godinama navodi brojku od oko 300.000 aktivnih šamana, pretežno žena. To je više nego policajaca, kojih ima oko 130.000, ili učitelja, kojih je oko 190.000, a taj broj se, po svemu sudeći, održava kroz vreme.
„Mudang“ na internetu
Prema istraživanju instituta Gallup Korea Research, koje navodi istraživač Kim Čongho, čak 38 odsto odraslih Južnokorejaca bar jednom u životu koristilo je usluge šamana ili šamanke, što znači oko deset miliona ljudi. Pošto jedan obred, koji može trajati od nekoliko sati do više dana, košta i po nekoliko hiljada evra, procenjuje se da vrednost ove ekonomije iznosi između jedne i tri milijarde evra. Pojedini šamani zarađuju i po nekoliko desetina hiljada evra mesečno, više od lekara ili advokata. Dugo marginalizovan i pretežno ženski, musok danas ima sopstvene K-drame, čuvene južnokorejske televizijske serije, kancelarije sa izlozima, onlajn praktičare, pa čak i čet-botove. Triler Exhuma reditelja Džang Dže-hjuna iz 2024, u kojem dve šamanke pokušavaju da umire duh pokojnika, privukao je dvanaest miliona gledalaca u bioskope, u zemlji u kojoj prelazak granice od deset miliona posetilaca neki film svrstava među „narodne hitove“.
Da li ta sve veća vidljivost šamanizma u južnokorejskom društvu znači i priznanje prakse koja je do sada ostajala u senci? Da li se milenijumski musok, zajedno sa svojim izvedenim proizvodima, pretvara u još jednu robu na tržištu? Kako objasniti da u Južnoj Koreji, koja sebe vidi kao jednu od najnaprednijih tačaka kapitalističke (…)
