U svom sedmom romanu, Caledonian Road, škotski pisac Endru O’Hejgan nastavlja tradiciju „velike pripovesti o Londonu“, koja od Čarlsa Dikensa i Entonija Pauela do Džona Lančestera i Sebastijana Foksa nastoji da čitavo jedno doba obuhvati zamahom velike priče.
Kaledonijan roud predstavlja stvarnu i simboličku granicu između imućnog Izlingtona i četvrti skvotova i oronulih stanova. Kembel Flin, pedesetdvogodišnji istoričar umetnosti i „javni intelektualac“, zapravo je briljantna mondenska figura dopadljivog lica, redovan gost televizijskih studija. Vlasnik je kuće na Tornhil skveru, u otmenom delu i inače otmenog Izlingtona, a ima i kuću u Safoku. Sin radnika, Flin je uspeo u životu. Ipak, sopstveni uspeh ne prestaje da ga kopka, baš kao ni njegov odnos prema novcu, luksuzu i „visokom“ društvu. Ne piše samo o istoriji umetnosti. Upravo je završio unosan priručnik za samopomoć. Njegov naslov, Why Men Weep in Their Cars, odnosno „Zašto muškarci plaču u kolima“, sažima jednu od velikih savremenih laži: patnju treba pretvoriti u nešto čime se može upravljati, što se može unovčiti i pristojno pokazati pred drugima. Knjiga će podići prašinu. Proglasiće je reakcionarnom! Flin zato oprezno predlaže da plati nekome ko bi se potpisao kao njen autor…
Godina je 2021. Pandemija je tek minula. Flin dobro zna u kakvom dobu živi. London, „jazbina lopova i oportunista, naduvena ruskim novcem“, zaglibljen je u posledice Bregzita i opijen sopstvenim spektaklom. Flin zna i da njegov život počiva na zaštitnicima, pokroviteljstvima i bliskosti sa pravim ljudima. Pozajmice, usluge, prijemi. Sprege i korupcija. Ljudi kojima je okružen, s kojima se druži ili koje mora da podnosi, otkrivaju napetosti i ćorsokake jednog sveta, njegovog sveta. U ovoj široko zamišljenoj hronici krize pojavljuje se šezdesetak likova: poslovni ljudi, ruski oligarsi, sin jednog oligarha, sasvim britanski po stilu i navikama, pomodni di-džej, (…)
