„Nekada smo pravili korisne stvari, koje su prevozile ljude. Sada pravimo stvari koje će ih ubijati.“ Mehaničar Toni Mencel seća se da su mu suze navrle na oči onog dana kada se „njegova“ fabrika u Gerlicu, gradiću u Saksoniji na granici sa Poljskom, pretvorila u pogon vojne industrije. Železnički vagoni proizvodili su se tu punih 176 godina, poslednjih pet pod upravom francuske multinacionalne kompanije Alstom. Crveni dvospratni regionalni voz koji je izlazio iz fabrike postao je simbol lokalnog železničkog saobraćaja u gotovo čitavoj Nemačkoj. „Svi smo bili ponosni na njega“, kaže Mencel.
Danas je fabrika pod kontrolom francusko-nemačke grupacije KNDS. Od nekadašnjih sedamsto zaposlenih, posao je zadržalo između trista i četiristo radnika. Oni sada izrađuju delove za teške tenkove „leopard 2“ i borbena vozila pešadije „puma“, koji se isporučuju Ukrajini. Mencel radi u fabrici već dvadeset godina, kao i njegovi roditelji pre njega. U vreme Alstoma bio je predstavnik zaposlenih. „Mislim da je meni prelazak bio lakši nego drugima, jer sam kao predstavnik radnika učestvovao u pregovorima i znao šta nas čeka.“
Još 2024. godine, kao član sindikata IG Metall, pozvan je na sastanak u Frankfurt sa rukovodiocima Alstoma i KNDS-a. „Sve je već bilo dogovoreno. Rekli su nam: ‘Zatvaramo fabriku. Ali ovde je neko ko može da vam ponudi budućnost.’ Od tog dana za mene je stvar bila završena.“ Manji deo stanovništva ipak se usprotivio prenameni fabrike, što je dovelo i do protesta.
Godinu dana kasnije, početkom 2025, Gerlic je posetio tadašnji kancelar Olaf Šolc, u društvu direktora nemačkog ogranka KNDS-a Florijana Hohenvartera. Za grad od 56.000 stanovnika, koji i dalje nosi ožiljke privatizacija i masovne nezaposlenosti iz devedesetih godina, bila je to poseta visokog političkog značaja. Čim se izađe iz glavne ulice, nižu se zatvorene prodavnice prekrivene drečavim grafitima. Na saveznim izborima 2025, održanim nedugo posle Šolcove posete, krajnje desna Alternativa za Nemačku osvojila je 48,9 odsto glasova. Stranka je prema prenameni fabrike zauzela uzdržan stav, ali se nije pridružila protestima.
Oni koji se protive promeni namene fabrike, izjavio je kancelar, „isti su oni koji umanjuju značaj agresorskog rata Vladimira Putina i kojima ne smeta što ruske rakete svakodnevno ubijaju muškarce, žene i decu“. Da bi se „obezbedio mir u Evropi“, dodao je, „Bundesver mora biti opremljen svime što mu je potrebno za našu odbranu“.
Hohenvarter je sa zadovoljstvom pozdravio „garancije za narudžbine“ koje je najavila država. Tri godine nakon što je Šolc izdvojio 100 milijardi evra za sprovođenje svog „preloma epohe“ (Zeitenwende), parlament je u martu 2025. ukinuo ustavno ograničenje zaduživanja za izdatke u oblasti odbrane i bezbednosti.
Primer Gerlica odražava mnogo širi zaokret. Dok vojni budžeti rastu, nemačka automobilska industrija se urušava. Folksvagen je u leto 2026. najavio zatvaranje četiri fabrike u (…)
