Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

PO CENU KATASTROFE

Kada država štiti zagađivače

Opsednuti pokretanjem poslovanja i otvaranjem novih radnih mesta, francuski politički krugovi favorizuju industrijalce na uštrb zaštite životne sredine i javnog zdravlja. širok je spisak “povlastica”, kao što situacija na zapadu Francuske pokazuje: nedovoljne kontrole, smešne kazne, izbegavanje postojeće regulative, optuživanje stanovništva pogođenog zagađenjem

JPEG - 2.8 Mio

Na brodu, koji plovi ušćem Loare nedaleko od St. Nazaire, predsednik Francuske, Emanuel Makron, 22. septembra 2022. godine svečano otvara prvi francuski vetropark na moru. Pred uključenim kamerama hvali ovaj projekat koji će ostvariti ambiciju Francuske da postane energetski suverena država. Iza njega, sa druge strane ušća, obrisi industrijskih dimnjaka gube se u mlečno beloj izmaglici. Uzvodno duž Loare, poređani su: rafinerija Total, gasni terminal Elengy, termoelektrana na ugalj Cordemais, postrojenja Rabas Protec, snabdevač presvlaka za avioindustriju, fabrika Cargila, gigant prehrambene industrije i hemijskih proizvoda za poljoprivredu, pogoni Yara, lidera u svetu đubriva. Potencijalno opasnih industrijskih postrojenja, u kojima je moguć ekološki incident, registrovano je preko 260 samo u departmanu Loire-Atlantique, a od tih 260 devet je po posledicama prema “Seveso” (eksplozija u fabrici dioksina 1976. godine kod italijanskog gradića Seveso, srećom bez ljudskih žrtava, kada je uginulo oko 3.000 životinja) klasifikaciji ICPE (zaštita okoline) svrstano u – najteže. Među tih devet je Yara. Godišnje proizvede 600.000 tona veštačkog đubriva, po sadržaju azotne kiseline i amonijum nitrata identičnih onom đubrivu koje je izazvlo eksploziju u Bejrutu u Libanu u augustu 2020. godine. Ministarstvo za ekološku tranziciju Francuske je postrojenja u Montoir-de-Bretagne stavilo, sa takvih još trinaest, u režim “pojačanog nadzora” – ovo postrojenje je tokom 2022. godine ispustilo u reku Loaru 60 tona azota i fosfora, a u vazduh više od 200 tona otrovne prašine. Regionalna direkcija za okolinu, upravljanje i stanovanje (Dreal – Direction Régionale, de l’Environnement de l’Aménagement et du Logement) za oblasti duž reke Loare od 2020. godine, u jedanaest slučajeva naložila je da Yara smanji ispuštanje otrova. Bez uspeha.

Na inicijativu ministra za ekološku tranziciju, Kristofa Beša, u januaru 2023.godine, prefektura departmana Loire-Atlantique, još jednom je izdala nalog, ovaj put uz novčanu kaznu od 300 evra dnevno do ispunjenja postojećih ekoloških standarda. Prava sitnica za multinacionalnu kompaniju Yara, s obzirom da je 2022. godine na globalnom tržištu imala čist prihod od 2,7 milijardi eura. Nažalost, ovakav nalog samo odlaže krajnji rok za ispunjenje ekoloških normi, prema mišljenju Mari-Alin i Mišela Le Clera. Ovi saradnici asocijacije rizičnih zona (ADZRP) komune Donges podsećaju na “izostanak hitnih mera usmerenih na industriju koja ugrožava zaposlene, stanovništvo i okolinu”. Industriju koja za sebe uzima slobodu da se sudu u Nantu žali na državne “kazne nesrazmerno stroge” i koja smatra da je izložena “administrativnom zlostavljanju”. Davno je ta ista država upravljala granama industrije od strateškog značaja. Desnica, u svom povratku na vlast od 1986. godine, pokreće do tad neviđen talas privatizacije od St. Gobin do nacionalne naftne industrije. Istupajući iz vlasništva u tim preduzećima, vlast je odustala od njihove kontrole. Favorizujući prekarnost i (outsourcing) podizvođače, vlast doprinosi “nevidljivosti profesionalnih i ekoloških rizika u proizvodnji”. kako nam objašnjavaju istraživači Reno Beko, Mari Gis i An Maršan. Ove privatizacije prate napadi vlasnika na radničke sindikate i komitete zaštite i bezbednosti na radu, koji su do tada “igrali odlučujuću ulogu u iznošenju podataka i kritičkih stavova o organizaciji procesa proizvodnje”. Jedan od dekreta iz “serije Makron” 2017. godine – te komitete je ukinuo. Tokom tog perioda (…)

Obim celog teksta : 1 687 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Benjamin Fernandez

je novinar.
PREVOD: Milan Zarić

Podeli ovaj tekst