Komandant Matje Danijelu nas prima u regrutnom i informativnom centru oružanih snaga u Marselju. „Ovde regrutujemo uglavnom muškarce, pre one bez diplome, sportske tipove. 30 do 40% su poreklom iz siromašnih četvrti. Dosta ih je sa Komora. Mnogi kucaju na naša vrata jer im treba novac. Kada si mlad i sa osnovnom školom a nude ti puno radno vreme i 1,400 evra neto, smeštaj i hranu, zamisliš se. Dolaze jer su gladni ali to ne znači da neće biti dobri vojnici. Jedina mana je ako su gojazniji ili imaju problema sa zubima. Ili ako imaju ugrađenu protezu u rukama, neki ud manje. Ne regrutujemo ljude sa hendikepom. Nije to diskriminacija već zdrav razum. Takođe, snajperske jedinice privlači puno ljudi zbog video igara i influensera ali za to treba biti mentalno jak. Nema svrhe ako ne škljoca na pravom mestu ili ako si razrok. Tako glasi pravilo: „Glupo je, ali je tako“. Godina može biti bolja ili lošija, kaže Danijelu, „ali uspevamo da obezbedimo 16,000 radnih mesta. Nije baš koliko u MakDonaldsu, ali smo ipak jedan od najvećih poslodavaca u zemlji“.
General Šarl de Gol je 1965. godine želeo da otpočne prelazak ka profesionalnoj vojsci. No, u razdoblju pune zaposlenosti, sumnjajući da će pronaći dovoljno dobrovoljaca, generalštab ga je od toga odvratio. Tek kada je 1990-ih zavladala masovna nezaposlenost projekat je ponovo ugledao svetlo dana. Međutim, stopa selektivnosti ostaje slaba: oko 1,27 kandidata po mestu u kopnenoj vojsci 2021. godine. Uostalom, „između 2011. i 2016. godine je udeo zdravstveno sposobnih kandidata sa 83% pao na 76%“. Uzrok tome su „sve sedelačkiji način života, preterano gledanje u ekrane koji idu na ruku razvoju gojaznosti i kratkovidosti .“ Uostalom, list Le Monde je 2018. godine pisao da „je u poslednjih deset godina u proseku 1,810 vojnika, skoro svi iz kopnene vojske, dezertiralo (4)“.
„Da li ste razumeli šta vam se prebacuje? DE-ZER-TER-STVO.“ Tog dana je pred vojnim većem suda u Marselju (...)
