„Mi ne možemo biti drugi [svetski] proizvođač boksita i da u isto vreme puzimo pred ’međunarodnom zajednicom’ “. izjavio je smelo Morisanda Kujate, ministar spoljnih poslova gvinejske privremene vlade, tokom sednice za pitanja u Parlamentu, 26. aprila. Nacionalni odbor za okupljanje i razvoj (CNRD) – vojna hunta koju predvodi pukovnik Mamadi Dumbuja, od državnog udara 5. septembra 2021. godine – ne deluje da je u žurbi da organizuje izbore, zvanično predviđene za 2024. godinu, kako bi se povratila prava civilima. Već dve godine, Konakrijski pučisti u tom pogledu nisu napravili gotovo nijedan korak. Međutim, trpe malo međunarodnih pritisaka, za razliku od svojih pandana u Sahelu.
Kako objasniti takvu razliku u ophođenju? Za razliku od vojski koje su preuzele kontrolu nad državom u Bamaku, Uagadugu i Nijameju, gvinejska hunta izabrala je da održava uravnotežene odnose sa velikim silama, što privlači izvesnu milost „međunarodne zajednice“, a posebno Sjedinjenih Američkih Država i Francuske. Gvinejska hunta raspolaže velikim sredstvom: svojim podzemnim bogatstvom. Već decenijama boksit i, do veoma skoro, gvožđe privlače preduzeća, kako američka tako i ruska i kineska. Francuska želi da izbegne gubitak još jednog saveznika u podregiji nakon nedavnih neuspeha u Sahelu.
Čini se da je svaka vlast zadovoljna dosadašnjim stanjem, dok Ekonomska zajednica država Zapadne Afrike (CEDEAO) ima malo sredstava da vrši pritisak na Konakri. Zaista, za razliku od Malija, Burkine Faso i Nigera, Gvineja obrće sopstveni novac, ima koristi od primorskog fronta i značajnih javnih prihoda zahvaljujući svom rudarskom sektoru, što je čini malo podložnom ekonomskim i finansijskim sankcijama podregija.
Gvineja čini važan deo u geoekonomiji Pekinga. Svrgnuti predsednik Alfa Konde (2020 – 2021) bio je za Kinu vrlo dragocen saveznik, od koje nije manjkalo čestitki kada je bio izabran za svoj treći mandat 2020. godine, a koji je bio veoma osporavan. Pod njegovom vlašću su kineski ekonomski interesi bili namireni. Konakri učestvuje u putevima svile još od 2018. godine.
U sektoru boksita, konzorcijum Société minière de Boké (SMB), osnovan 2014. godine i čiji je akcionar svetski kineski aluminijumski gigant Hongqiao, doživeo je brzi porast. Njegova proizvodnja brzo je nadmašila proizvodnju čuvene gvinejske boksitne kompanije Compagnie des bauxites de Guinée (CBG), koju je osnovala američka kompanija l’Aluminium Company of America (Alcoa), kao i druga preduzeća tokom šezdesetih godina prošlog veka. Osim toga, podseća nas g. Amadu Ba, izvršni direktor nevladine organizacije Action Mines Guinée: „Kina je 2017. godine potpisala strateški sporazum sa Gvinejom. Ona joj mora odobriti, na dvadeset godina, dvadeset milijardi dolara kredita za izgradnju infrastruktura – puteva, luka i univerziteta. Ovi krediti se oslanjaju na prirodne resurse, i tri kineska preduzeća koja rade sa boksitom ih moraju otplatiti “.
O boksitu i gvožđu
Nakon uspeha u domenu boksita, Peking drži na oku niz brda Simandu, poznatih kao najveće svetsko nalazište gvožđa koje još uvek nije eskploatisano. „Osnovni sporazum je upravo potpisan. Zbog državnog udara, Kina bi se mogla plašiti preispitivanja njenih interesa, ali pukovnik Mamadi Dumbuja je veoma brzo izjavio da će poštovati svaki dogovor, što im je ulilo poverenje“, nastavlja Amadu Ba. Predeo je podeljen na četiri bloka. Dva pripadaju zajedničkom preduzeću Simfer, koje obuhvata anglo-australijsko preduzeće Rio Tinto i javno kinesko preduzeće Chinalco; druga dva pripadaju preduzeću Winning Consortium Simandou (WCS), koje čine iste kompanije kao i SMB. Otkako je CNRD preuzeo kontrolu u državi, Kina je još više pojačala svoje prisustvo: Baowu, kineski gigant za čelik, potpisao je neobavezujući sporazum sa kompanijom Rio Tinto radi razvoja infrastrukture u Simandu, sporazum koji bi mogao da dovede (...)
