Sastanak za „novi svetski finansijski pakt“ održan 22. i 23. juna 2023. u Parizu istakao je ogroman jaz između bogatih zemalja i zemalja Juga. Dok zemlje Juga imaju sve rastuće potrebe za finansiranjem kako bi se nosile s klimatskom krizom koju intenzivno doživljavaju, a za koju nisu odgovorne, zemlje Severa se zadovoljavaju maglovitim obećanjima. Još jednom, zemlje Juga su tražile reformu međunarodnog finansijskog sistema, koji je uglavnom pod dominacijom Sjedinjenih Država, i uspostavljanje novih instrumenata koji bi im omogućili finansiranje ekološke tranzicije. Posebno se spominje korišćenje alata koji je osmislio Međunarodni monetarni fond (MMF) – posebnih prava na podizanje, ili DTS (Droits de Tirage Spéciaux).
U poslednje vreme, taj akronim se ponovo pojavljuje u službenim govorima. Direktor Odeljenja za makroekonomiju Ujedinjenih nacija za Afriku, Adam Elhiraika, 20. januara ove godine izneo je identično rešenje za zadovoljenje potreba afričkog kontinenta u suočavanju sa socio-ekonomskim posledicama pandemije Covid-19. On samo ponavlja predloge više eksperata, od Džozefa Štiglica – bivšeg glavnog ekonomiste Svetske banke i dobitnika nagrade švedske banke za ekonomske nauke u sećanje na Alfreda Nobela 2001. godine – do Marka Vejsbrota iz Centra za politiku i ekonomska istraživanja (CEPR). A šta ako, kako sugerišu, rešenje za aktuelnu ekonomsku krizu već postoji, možda je već pred nama?
Formalno gledano, DTS su kreditna linija koja se dodeljuje zemljama u skladu sa njihovim udelom u kapitalu MMF-a kako bi finansirale svoje međunarodne transakcije. Njihovo stvaranje 1969. godine proizlazi iz poremećaja u funkcionisanju međunarodnog monetarnog sistema (IMS) koji potiče iz Sporazuma iz Breton Vudsa 1944. godine.
Tada su Sjedinjene Države nametnule svoju valutu kao „ključnu valutu“ IMS-a, što je bilo ključno za pax americana koji su uspostavili nakon Drugog svetskog rata. Suprotstavljajući se toj ideji o „dolaru-etalonu“, koju je smatrao nerealnom na duže staze, britanski ekonomista Džon Mejnard Kejnz bezuspešno je predložio stvaranje „bancora“: istinske međunarodne valute.
Vrlo brzo je rad IMS-a zasnovanog na dolaru pokazao probleme, sa periodima nestašice likvidnosti koji su se smenjivali sa periodima prekomerne dostupnosti dolara u svetskoj ekonomiji. Ovaj problem je objašnjen „paradoksom Trifina“, prema kojem nacionalna valuta čija kreacija zavisi od politike zemlje izdavaoca ne može obavljati ulogu međunarodne valute prilagođene razvoju trgovine i finansiranju bilansa plaćanja različitih zemalja. Jedna od funkcija IMS-a je upravo regulacija likvidnosti kako bi omogućila svim zemljama da pristupe tim sredstvima u skladu sa svojim potrebama… Suočen s ovim problemom, MMF, kao zaštitnik monetarne stabilnosti, stvara DTS: novu svetsku rezervnu imovinu sposobnu da prati rast trgovine i finansijskih tokova, čak i u slučaju nestašice dolara.
„Najbolji mehanizam na svetu"
Oslonjena na korpu valuta, čiji je broj varirao kroz različite epohe, DTS-a takođe se menjala tokom vremena. Od 2016. godine, u obzir se uzimaju pet valuta: dolar, evro, britanska funta, jen i juan/renminbi, sa različitim ponderacijama. Glavna prednost DTS-a proizilazi iz njihove političke neutralnosti kao instrumenta međunarodne likvidnosti. Naime, dodela DTS ne zavisi od situacije u platnom bilansu Sjedinjenih Država. Ona podleže multilateralnom upravljanju pod okriljem MMF-a.
Godine 2009, korišćenje DTS-a dobilo je značajnu podršku od guvernera Narodne banke Kine, Ziu Ksiačuana. I dok je MMF upravo izveo najveću alokaciju u svojoj istoriji (182,6 milijardi dolara između 2007. i 2009. godine, u poređenju sa 9,3 milijarde između 1970. i 1972. godine i 12,1 milijardom između 1978. i 1981. godine), on vidi instituciju smeštenu u Vašingtonu kao preteču svetske centralne banke sposobne za upravljanje međunarodnom likvidnošću s ciljem globalne stabilnosti cena. Prema ovom viđenju, posebna prava na podizanje (DTS) mogla su se smatrati izvorom međunarodnih monetarnih likvidnosti koji dopunjuju, pa čak i predstavljaju alternativu dolaru. U isto vreme, Kina i zemlje u razvoju zahtevaju od MMF-a reviziju glasačkih prava u skladu sa svojim novim ekonomskim uticajem.
Te iste godine, Štiglicov izveštaj za UN na temu „Reforma međunarodnog monetarnog i finansijskog sistema posle svetske krize” prikazuje DTS kao „najbolji mehanizam za svetsku likvidnost”. Dokument zagovara emisije DTS-a u rasponu od 150 do 300 milijardi dolara godišnje, usmerene prema tri principa. Emitovanje DTS-a, vezano uz rast svetske trgovine, omogućilo bi zemljama članicama da obezbede godišnji višak (…)
