Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

RAT UBRZAVA DUGO PLANIRANO PRIBLIŽAVANJE

Da li je Moskva postala vazal Pekinga?

Rat u Ukrajini trajno je poremetio odnose između Rusije i Evrope i ubrzao produbljivanje strateškog partnerstva između Rusije i Kine. U Parizu, Briselu ili Londonu, veruju da će usled ekonomskih sankcija, Rusija platiti svoju agresiju povećanom zavisnošću od Pekinga. Međutim, u Moskvi strah od podređenosti Kini nije toliko prisutan

JPEG - 4.7 Mio
Zoran Svilar – „Strateško partnerstvo”

Partnerstvo između Rusije i Kine, koje je predstavljeno kao „bezgranično“ tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu u februaru 2022, na Zapadu se pažljivo prati. Predsednik Francuske Emanuel Makron izrazio je u intervjuu za dnevni list L’Opinion dominantno gledište među zapadnim donosiocima odluka i posmatračima tvrdeći da „se Rusija [...] faktički već nalazi u podaničkom odnosu prema Kini“. Za Rusiju, izolovanu na međunarodnoj sceni od svoje vojne intervencije u Ukrajini, prava ili lažna alijansa sa Kinom, neminovno neravnopravna, morala se prihvatiti po cenu povećane zavisnosti od svog moćnog i nepopustljivog istočnog suseda.

Stvari se drugačije percipiraju u Moskvi. Primetno je određeno nezadovoljstvo u vezi sa nekim ekonomskim pitanjima, na primer vidljiva uzdržanost visokotehnoloških kineskih kompanija ili sporost pregovora o projektu gasovoda „Sila Sibira-2“. Ruski lideri poučeni raskidom između Nikite Hruščova i Mao Cedunga krajem 1950-ih godina, nikada ne govore o savezu. Ne može biti reči o tome između dve suverene nuklearne sile. Umesto proklamacija o „večnom prijateljstvu“ dva komunistička režima koje je trajalo samo jednu deceniju, oni više vole termin, nešto skromniji, „strateško partnerstvo“. Formalizovano 1996. godine, potvrđeno sporazumom o prijateljstvu 2001. godine, ovo partnerstvo je poprimilo oblik pravog „skretanja ka istoku“ od aneksije Krima 2014. godine i neprestano se produbljuje od februara 2022. godine. U doba kada se svet „okreće od Zapada“, Kremlj je uveren u relevantnost svoje orijentacije. Viđeno iz Moskve, Peking nema interes da Rusija bude poražena u Ukrajini i nema nameru, za razliku od zapadnjaka, da se meša u njene unutrašnje poslove, još manje da menja njen politički model.

Dugo vremena percipirana kao slabost u rusko-kineskom odnosu, bilateralna trgovina sada je procesu da doživljava promene u razmerama. Od 63,7 milijardi dolara u 2016. godini, porasla je na 190 milijardi dolara (174 milijardi evra) u 2022. godini, 2023. je dostigla rekordnih 240 milijardi dolara. Kina sada zauzima prvo mesto među trgovinskim partnerima Rusije, umesto Evropske Unije, koja je držala prvu poziciju do 2022. godine, a sa kojom se očekuje pad razmene ispod 100 milijardi dolara ove godine. Dok su zemlje G7 zvanično prestale da uvoze rusku naftu, Kina je udvostručila svoje kupovine, tako da skupa sa Indijom održava u životu finansije Kremlja.

Kvalitativne promene su takođe u toku. Strateški prioritet Rusije, „de-dolarizacija“ spoljne trgovine dostigla je neviđene nivoe u slučaju Kine. Prema premijeru Mihailu Mišustinu, 90% bilateralne trgovine sada se obavlja u valutama obe države. U decembru je šef vlade po drugi put od početka godine posetio Kinu. Više nego dve predsedničke posete razdvojene samo nekoliko meseci (poseta predsednika Kine Si Đinpinga Moskvi u martu, druga poseta Putina Pekingu u oktobru), angažovanje Mišustina svedoči o institucionalizaciji rusko-kineskog partnerstva. Ekonomska integracija se takođe obavlja kroz bankarski sektor. Većina banaka je pod zapadnim sankcijama i odvojena od međunarodnog međubankarskog platnog sistema SWIFT (sa sedištem u Briselu), i ruske institucije, njih oko trideset, sada koriste kineski sistem CIPS (China International Payments System). Samo tokom 2022. godine, udeo kineskih operatera u finansijskom sektoru je uvećan četiri puta (Industrial and Commercial Bank of China, Bank of China, China Construction Bank i Agricultural Bank of China). Kineski proizvođači automobila brzo zamenjuju zapadne brendove koji su napustili rusko tržište, poput Renoa ili Volkswagena. Oni kontrolišu 46% distributerske mreže u Rusiji i već počinju sa lokalnom proizvodnjom. Ovaj trgovinski (…)

Obim celog teksta : 1 739 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Arno Dibijen

je direktor Francusko-ruskog opservatorijuma (Moskva), istraživač u IRIS (Institutu za međunarodne odnose) i savetnik predsedavajućeg u institutu Šoasel.
PREVOD: Milan Zarić

Podeli ovaj tekst