Da li je za „pružanje otpora“ američkom rasizmu neophodno uništiti murale umetnika komuniste, finansirane iz budžeta Nju dila ? Ovo pitanje zvuči još apsurdnije ako znamo da Life of Washington, kolekcija od trinaest radova Viktora Arnautofa koji su se našli na meti izvesnih kalifornijskih „otporaša“, prikazuje za to doba revolucionaran antirasistički sadržaj. Na površini od sto pedeset kvadratnih metara ovi radovi kritikuju licemerje utkano u proklamacije Očeva osnivača američkog Ustava koje obiluju vrlinama, uključujući Džordža Vašingtona.
Uprkos tome, školski odbor San Franciska jednoglasno je 25. juna izglasao brisanje trinaest Arnautofljevih slika koje su krasile zidove gimnazije „Džordž Vašington“ još od njenog osnivanja 1936. godine. Umesto da oda počast prvom predsedniku Sjedinjenih Država, na šta upućuje i samo ime institucije kojoj su radovi bili namenjeni, Arnautof nije zazirao od toga da Vašingtona predstavi kao robovlasnika i pokretača prvih ratova za istrebljenje Indijanaca. Pa ipak, sporna inicijativa nije potekla iz besnih rasističkih tvitova Donalda Trampa u kojima on poziva na uništenje ovog demistifikujućeg dela američke priče čiji je autor bio komunistički muralista skončao u Sovjetskom Savezu; ulogu inkvizitora preoteli su mu njegovi najžešći protivnici.
Izbor školskog odbora San Franciska informisala je „Grupa za promišljanje i akciju“, sastavljena od trinaest članova. Sudbina Arnautofljevih slika zapečaćena je samouverenim tvrdnjama da se na njima „glorifikuju ropstvo, genocid, kolonizacija, manifestna sudbina [ideja prema kojoj su protestantski doseljenici bili na božanskoj misiji „civilizovanja“ američkog kontinenta], bela supremacija, tlačenje itd.“
Takva interpretacija je neodrživa: tradicija socijalističkog realizma iz koje je Arnautof crpeo inspiraciju ne ostavlja prostor ni dobronamernom dvoumljenju. Zato je ovoj odluci ¬bilo neophodno dodati još jedan motiv, koji se, iako podjednako zabrinjavajuć, smatrao prihvatljivijim. (...)
