Cela je Švajcarska bila u iščekivanju tog žarkog leta. Pod opsadom novinara i bezbednosnih snaga, Ženeva je 16. juna 2021. godine prostrla crveni tepih pred predsednike Sjedinjenih Država i Rusije. Nakon uvođenja sankcija i unakrsnog otpuštanja diplomata, bio je to prvi susret oči u oči Džozefa Bajdena i Vladimira Putina. Šefove država dve najveće nuklearne sile sveta dočekao je „neutralni“ domaćin, ne bi li im pomogao da ponovo uspostave dijalog. Svi su se dobro sećali prvog samita Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova. U novembru 1985. godine, na obalama Ženevskog jezera, počeli su pregovori kojima je okončan Hladni rat.
Trideset pet godina kasnije, Švajcarska i dalje veruje da bi „ženevski duh“ mogao da iznedri novo čudo. Ona već zamišlja korist koju bi mogla izvući iz imidža stečenog ovog istorijskog dana. „Ovaj sastanak doprinosi kredibilitetu Švajcarske u svetu, kao male neutralne države koja uliva poverenje time što snažnu demokratiju povezuje sa socijalnom stabilnošću“, izjavio je novinarima ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis iz liberalno-radikalne partije. „Mala Švajcarska, pozornica velike politike“, hvali se Noje Cirher Cajtung, glavni konzervativni list u Cirihu.
Ostalo znamo. Ovaj pokušaj dijaloga nije utišao ratne trube. Posle nekoliko susreta u Ženevi, otkazan je završni sastanak, zakazan za 24. februar 2022. godine, između američkog državnog sekretara Antonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Tog dana Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, što je Bern odmah osudio kao „flagrantno kršenje međunarodnog prava“. Rat je narušio ravnotežu na evropskom kontinentu i pritom izolovao Švajcarsku, koja pridaje veliki značaj svojoj otvorenosti prema svetu. U javnim raspravama u ovoj zemlji pokrenulo se pitanje neutralnosti, oko koje su nekada svi bili saglasni. Van zemlje, „kredibilitet“ na koji se poziva Kasis, koji je u međuvremenu postao predsednik Švajcarske Konfederacije, ipak nailazi na neshvatanje partnera. Od početka ruske intervencije u Ukrajini, Savezni savet, u kojem su zastupljene sve glavne stranke, uspeo je, uprkos samome sebi, da dovede do osipanja mnogih ljudi.
Oni koji su najviše vezani za ideju neutralnosti kritikuju švajcarsku vladu što je se tako lako odrekla i, nakon malo ustručavanja, preuzela sve pakete sankcija koje je Evropska unija usvojila protiv Rusije. Zauzvrat je Rusija Švajcarsku, sa kojom je do tada održavala dobre odnose, posebno u sferi ekonomije, dodala je na listu „neprijateljskih zemalja“, uz sve one koje su Moskvi uvele sankcije.
Ostali, kako interno, tako i među susedima, optužuju Bern što izbegava da pleni imovinu Rusa i što, povrh toga, zbog svog uskog shvatanja neutralnosti ometa evropsku podršku ukrajinskim ratnim aktivnostima. Ne samo da Švajcarska ne prevozi oružje na ratište, već su vlasti u Bernu uskratile dozvolu nekolicini evropskih zemalja – Nemačkoj, Danskoj i Španiji – da tamo šalju opremu kupljenu od švajcarske industrije. Međusobno duboko podeljeni parlamentarci već su nekoliko puta raspravljali o pitanju „reizvoza“ švajcarskog oružja od strane trećih zemalja, koji je saveznim zakonom o ratnom materijalu zabranjen kada je „zemlja odredišta uključena u unutrašnji ili međunarodni oružani sukob “. Savezni savet se takođe poziva na Petu hašku konvenciju, koja predviđa da se sve mere ograničenja ili zabrane u pogledu oružja „moraju jednako primeniti (...) na sve zaraćene strane “. Nemačka zahteva mogućnost izvoza municije švajcarskog porekla za protivavionske topove koje je isporučila Ukrajini. „Neutralnost više nije opcija. Biti neutralan znači stati na stranu agresora“, pojasnila je prošlog februara nemačka ministarka spoljnih poslova, ekološkinja Analena Berbok, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Pokolebana zabrinutošću građana, razjedinjenim političarima i susedima koji nameću svoja pravila, Švajcarska je prinuđena da preispita značenje svoje neutralnosti i svoje mesto u aktuelnoj geopolitičkoj (...)
