Na prvi pogled, ruski brod pliva u buri koju je pokrenuo Kremlj napadajući ukrajinskog suseda. Posle više od godinu dana od početka rata privreda zemlje je usporena ali se nije urušila (-2,1% 2022. godine). Ako je verovati ispitivanjima, uključujući i ona koja su sprovela nezavisni instituti. većina stanovništva je i dalje naklonjena nastavku vojnih operacija. Međutim, pukotine u strukturi društva se šire i dolazi do iznenađujućih tačaka slaganja: kakvo god bilo njihovo mišljenje o ratu, sve više Rusa okreće leđa „elitama“. Ta pojava, uočljiva još pre početka invazije u februaru 2022. godine. uzima maha.
Treba umešnosti da bi se opipalo mišljenje ruskog društva dok u zemlji vlada klima straha. Čitanje metodoloških napomena koje nezavisni instituti za ispitivanje javnog mnjenja prilažu uz svoje rezultate katkad daje korisne uvide. Recimo, pad udela ispitanika koji su dali odgovore. Prema Russian Field-u, pružaocu usluga u marketinškim istraživanjima i ispitivanju javnog mnjenja, samo 5,9 do 9,3% ispitanih osoba odgovara na sva njihova pitanja o „specijalnoj vojnoj operaciji“, što je tri do četiri puta manji udeo od onog u ispitivanjima sprovedenim pre sukoba. U jednoj od svojih anketa. sprovedenih u februaru, Institut je ponudio odabir između mera s ciljem intenzifikacije napada i onih u korist mira. Samo je 27% ispitanih izjavilo da podržava eskalaciju sukoba prema 34% onih koji su naklonjeni puta ka miru.
Izdvajaju se tri grupe. „Pristalice rata“, koje prema anketama čine između 25 i 37% ispitanika, odobravaju proganjanje protivnika rata, izjavljuju da su spremni da žrtvuju socijalnu politiku u korist vojnih ciljeva i osuđuju dezertere. To mišljenje je posebno zastupljeno kod starijih osoba i onih sa višim primanjima. Na suprotnom kraju se nalaze „pristalice mira“ – 10 do 36% ispitanih – gde su pre svega okupljeni mladi i ljudi iz najsiromašnijih slojeva. Između ta dva kraja nalaze se osobe koje su izjavile da su se namučile da odgovore ili su dale protivrečne odgovore. Ti ljudi, često protiv vojne eskalacije, ipak staju na stranu zvaničnog stava vlasti.
O nesposobnosti generala
Pristalice rata imaju svoje glasnogovornike na društvenim mrežama putem naloga onih koji se mogu nazvati „turbo-rodoljubima“. Za sada njihova sloboda govora ničim nije ograničena ali vlasti imaju razloga za zabrinutost jer strahuju od nadmetanja. „Ne treba da se bojimo liberalne Majdanske revolucije [rušenje vlasti, u vezi sa događajima iz 2014. godine u Ukrajini]: svi liberali su pobegli. (…) Jedina opasnost za našu državu danas je turbo-rodoljubivi Majdan blagog levičarskog prizvuka uz istovremene rasprave o korupciji“, izjavio je u februaru Oleg Matvejčev, poslanik stranke na vlasti, Jedinstvene Rusije, u Dumi.
Od početka invazije, takozvani „ratni dopisnici“ (vojenkori), a zapravo aktivisti krajnje desnice s vojnim ili paravojnim iskustvom, obezbeđuju pokrivenost operacija na društvenim mrežama. Najčuveniji je Igor Strelkov, bivši oficir Savezne službe za bezbednost (FSB), inače monarhističkih ubeđenja. Na čelu odreda ruskih dobrovoljaca, 2014. godine osvaja Slavjansk, grad u ukrajinskom Donbasu. Moskva je tad pružala vojnu podršku separatistima, no isuviše neobuzdane i ostrašćene vođe poput njega su brinule Kremlj. Strelkov je morao da napusti Donbas. Danas na svom Telegram kanalu, koji prati oko milion osoba, jadikuje što vlast nije dovoljno čvrsta protiv ukrajinskog neprijatelja. S vojnim neuspesima iz jeseni 2022. godine, on i drugi radikalni nacionalisti govore o nedostacima režima Vladimira Putina: lošoj organizaciji snabdevanja vojske, slabosti industrije naoružanja, nesposobnosti i korumpiranosti generala, prosečnosti upravljačke elite koja živi u luksuzu dok je domovina u opasnosti. Čak navode na pomisao da deo Putinovog okruženja tajno nastoji da se izmiri sa Zapadom makar i po cenu predaje. „Ako u ovom ratu odvedu Rusiju u propast, verovatno nećemo moći da dopremo do njihovih ljubljenih zapadnih partnera, ali do njih ćemo se itekako potruditi da stignemo“, piše Strelkov 3. februara 2023. godine. Sve više se javlja i sumnja da je aktuelna vlada kadra da pobedi u ratu. „Veliki nered [tako označava posledice rata] je neizbežan. Vrhuška je toga vrlo svesna i to je brine. Cilj nam je da nered preinačimo u pobedu države i rodoljublja“, piše Maksim (...)
