Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SAVEZNIŠTVA OD SLUČAJA DO SLUČAJA

BRIKS, diplomatija oportunističkog kova

BRIKS, odnosno grupa zemalja koju su, između 2009. i 2011. formirale Rusija, Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, upravo je primio šest novih zemalja članica: Saudijsku Arabiju, Agrentinu, Egipat, Ujedinjene Arapske Emirate, Etiopiju i Iran. Iako je ova alijansa previše raznolika da bi iznedrila zajdničku viziju međunarodnog poretka, ona ipak ilustraije jedan novi geopoličitčki pristup: svet kao „jelovnik” gde se svako jelo bira i plaća zasebno

JPEG - 440.8 kio
@Onur Bahçıvancılar

Pravila igre se grčevito utvrđuju između Zapada koji gubi hegemoniju i onoga što nazivamo „Globalnim” jugom, koji nikako nije jedinstvena kategorija. U ovom opasnom, nestabilnom i fluidnom međuprostoru, različiti akteri grade privremena savezništva, dok planetarni izazovi pritiskaju više nego ikada.

Ko je mogao i pomisliti da će Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati posredovati u razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine? Ili da će intervencija Kine omogućiti obnovu odnosa između Irana i Saudijske Arabije ? Polje medijacije je u punom preokretu.

Samir Saran, predsednik indijskog centra za istraživanja Observer Research Foundation, govori o „partnerstvima sa ograničenom odgovornošću.” Tako on definiše sporazume između različitih struktura (regionalnih organizacija, koalicija i raznih paktova) koji se, povremeno, uzajamno suprotstavljaju. Ovaj „minilateralizam” se javlja kao neka vrsta multilateralizma u opadanju, primenjenog od slučaja do slučaja, gde svako gleda da kratkoročno izvuče maksimalnu dobit. Naravno da su svetom i ranije vladali jasno definisani interesi država. Međutim, relativna stabilnost međunarodnog okruženja omogućavala je jače temelje za sklopljena savezništva.

Danas, pak, jedan neprijatelj može postati partner, bar na neko vreme ili po nekom pitanju. Ova vrsta čisto transakcionih sporazuma važi onoliko dugo koliko to akterima sporazuma odgovara. Uprkos nasilju i borbama, Rusija i Ukrajina su, uz posredovanje Tuske i Ujedinjenih nacija, 22. jula 2022. potpisale ugovor o izvozu žitarica, te su ga još dva puta produžavale sve dok Kremlj nije rešio da ga više ne produžava. Zvanična Moskva je potom, u skladu sa svojim interesima, na Rusko-afričkom samitu u Sankt Petersburgu održanom jula 2023, najavila kompenzaciju u vidu isporuka žitarica, čime je u svoje strateško razmišljanje uključila moguće posledice svoje politike po narode koji žive na hiljade kilometara od Rusije, ali kojima često vladaju prijateljski režimi.

Drugi primer: sporazum o morskoj granici između Libana i Izraela iz oktobra 2022, zaključen uz američku podršku. Dve zemlje su se sporazumele uprkos tome što zvanični Bejrut nikada nije priznao Tel-Aviv, što su dve države „tehnički” u ratu i uprkos tome što Hezbolah, kao jedna od najznačajnijih vojno-političkih struktura u Libanu, nesmanjeno propagira svoju nameru da uništi Izrael. S druge strane, činjenica da Vašington i Tel-Aviv ovu organizaciju smatraju „terorističkom”, nije ih omela u sklapanju sporazuma. Pitanje eksploatacije gasa u basenu Mediterana ipak zaslužuje izvesnu ideološku fleksibilnost…

Izokretanje uloga

I u sirijskom ratu pragmatizam je vodio glavnu reč: Rusi su zaključili tri neformalna sporazuma sa Izraelom, Sjedinjenim Američkim Državama i Turskom, kako bi se izbegli direktni uzajamni sukobi. Ova vrsta dogovora među spoljnim silama uključenim u neki konflikt je bez presedana. Izraelska vojska može da napada na sirijske snage i Hezbolah ne strahujući od ruskih sistema protivvazdušne odbrane. U zamenu za ovu privilegiju, a uprkos pritiscima Vašingtona, Tel-Aviv slaže gadjivu facu na ideju uvođenja sankcija Rusiji i ne isporučuje bojevo oružje Ukrajini. Ova politika trampe nekima ide u prilog, ali drugima može da našteti. U septembru 2020, Trampova administracija je posredovala u potpisivanju sporazuma Abraham, kojim se normalizuju odnosi između pojedinih araspkih zemalja i Izraela. U zamenu, Maroko je od SAD-a dobio priznanje suvereniteta nad Zapadnom Saharom, uprkos rezoluciji 690, usvojenoj 29. aprila 1991. u Savetu bezbednosti UN-a, koja poziva na održavanje referenduma. Što (…)

Obim celog teksta : 1 761 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Pjer Azan

je visoki savetnik pri Centru za humanitarni dijalog u Ženevi. Autor dela Négocier avec le diable, la médiation dans les conflits armés, Textuel, Pariz, 2022.
PREVOD: Tanja Gavrilović

Podeli ovaj tekst