Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

SVETI RAT, POLITIČKI UTICAJ I HARAČ

Sve veći uticaj milicija u Iraku

Organizacija Hašd El-Šaabi okuplja više redova milicija i zauzima dominantan položaj na iračkoj političkoj sceni. Osnovana po modelu Iranske revolucionarne garde za borbu protiv Organizacije Islamske države (OID), ova paravojna koalicija daje sebi za pravo da vladu dovodi u red, dok njene frakcije učestvuju na izborima

JPEG - 222.4 kio
@Levi Meir Clancy

Irak je bio duboko iznenađen onim što se dogodilo 10. juna 2014. godine. Mosul, veliki grad na severu zemlje, osvojila je Organizacija Islamske države (OID). Vojska, antiterorističke snage, policija i drugi organi nacionalne bezbednosti očito nisu bili u stanju da se suoče sa nekoliko stotina džihadista. Pošto su doživeli potpuni debakl, tone vojne opreme pale su u ruke njihovom sunitskom neprijatelju. Bila je to nacionalna tragedija, praćena jednim opštim osećajem panike i poniženja. Tri dana nakon pada Mosula, Ali El-Sistani, najviši verski poglavar u Nadžafu – središtu iračkog šiitskog islama – izdao je fatvu kojom poziva narod da se vojno mobiliše i odupre ofanzivi „DAEŠ-a“ (arapski akronim za OID). Na hiljade mladih ljudi odazvalo se na ovaj poziv i pridružilo se već postojećim redovima milicije ili onima koji su se upravo formirali. Ovi dobrovoljci nisu ni pomišljali da se uključe u vojsku koja je izgubila kredibilitet. Da bi zadržala kontrolu nad pokretom, vlada u Bagdadu oformila je platformu pod nazivom Hašd El-Šaabi (Jedinice za narodnu mobilizaciju) kako bi okupila, organizovala i usmerila ove raznorodne milicijske redove. Tako je rođen „Hašd“, koji su neki irački političari rano opisali kao „novu republikansku gardu“ i time ga uporedili s elitnim korpusom iz vremena Sadama Huseina. Ova koalicija je suštinski doprinela pobedi nad OID, i trenutno vrši odlučujući uticaj na politički život u Iraku.

Aktivnosti ovih ujedinjenih oružanih frakcija više se ne svode na rat protiv OID i grupa pod njenim okriljem. O rastućoj važnosti Hašda svedoči budžet usvojen u julu 2023. godine, koji beleži 238.075 zaposlenih u ovoj organizaciji (u poređenju sa 122.000 u 2021. godini), što čini 6% svih državnih službenika, čije ukupne plate iznose 2,5 milijarde evra (1,8% nacionalnog budžeta). Poređenja radi, vojska raspolaže sa 454.000 ljudi, a Ministarstvo unutrašnjih poslova sa 700.000. Kako je ova milicijska grupacija uspela da dostigne te razmere i da toliko optereti javne finansije? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, potrebno je sagledati šta se u Iraku dešavalo nakon Sadama Huseina.

Vlast uspostavljena nakon pada Sadama Huseina, 9. aprila 2003. godine, oslanja se na Hašd da bi opstala, kao što recimo Sepah (Iranska revolucionarna garda) brani Islamsku Iransku Republiku. Pošto njihova početna misija borbe protiv džihadista nije bila dovoljna da im obezbedi ulogu zaštitnika režima, uspostavljen je pravni okvir kojim se legitimiše njihovo delovanje, garantuje njegova održivost i omogućava kontrola nad teritorijom i stanovništvom. Skupština je 26. novembra 2016. godine usvojila zakon prema kojem se Hašd prepoznaje kao zvanični organ iračke države, pod formalnom upravom premijera kao vrhovnog komandanta milicijskih snaga. Bila je to najformalnija moguća opcija, jer bi paravojna organizacija koja je postala institucionalna de facto izmicala kontroli vlasti.

Moćna proiranska struja

Ovde se mora jasno naglasiti razlika između stvarne moći i vlade. Prvu su oblikovale proiranske grupe, nalazeći inspiraciju u iranskom modelu. Osnovana sredinom 2000-ih i oslonjena se na šiitsku (…)

Obim celog teksta : 1 587 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Adel Bakavan

je direktor Francuskog centra za istraživanje Iraka (CFRI).
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst