Šta želi Muktada El-Sadr? Ovaj religiozni i politički lider ne prestaje da iznenađuje svojim neočekivanim inicijativama. Na čelu jedne od najmoćnijih milicija u zemlji, Saraja El-Salam (Mirovne brigade), on je i vođa nacionalističke političke struje koja je najpre 2018, a potom i 2021. godine, bila najjača u Parlamentu. Jednako odbacujući uticaj Irana i Sjedinjenih Država, sin poštovanog Muhameda Sadeka El-Sadra, koga je režim Sadama Huseina ubio u Nadžafu 1999. godine, nije oklevao da se udruži sa iračkim komunistima. U avgustu 2022. godine, kada se činilo da je na vrhuncu moći, na opšte iznenađenje je zahtevao da sedamdeset i tri poslanika njegove stranke podnesu ostavke sa svojih funkcija i najavio povlačenje iz političkog života. Ta odluka je izazvala sukobe između njegovih pristalica i regularne vojske u Bagdadu, čiji je bilans bio nekoliko desetina mrtvih i na stotine povređenih. Ovaj verski vođa se 14. aprila 2023. godine vratio svojoj najavi da će suspendovati većinu aktivnosti svog pokreta „na najmanje godinu dana“. Da li je u pitanju istinsko povlačenje ili tek jedan politički manevar? Svakom svojom objavom El-Sadr pokazuje da odsustvo njegovog pokreta iz političkog života stvara vakuum i haos. Ovo navodi vladu kao i njene konkurente u šiitskom taboru da čine ustupke, što, na kraju, konsoliduje uticaj El-Sadra na politički život Iraka. Nije slučajno da su upravo njegove pristalice 20. jula zapalile švedsku ambasadu u Bagdadu u znak protesta protiv uništavanja kopija Kurana u Stokholmu. Iako su osudile napad na ambasadu, vlasti u Bagdadu su takođe naredile i proterivanje švedskog ambasadora iz zemlje. Time je vlada želela da pokaže da El-Sadr nije jedini branilac islama.
