Osamnaest meseci nakon ponovne izborne pobede Emanuela Makrona, dva ključna elementa koji su obeležili predsedničke i parlamentarne izbore 2022. godine dobila su potvrdu: vlast je i dalje izrazito nepopularna, a krajnja desnica nastavlja uspon. Istovremeno, trajno je razvejana i jedna iluzija koja je prošle godine bila široko rasprostranjena. Umesto da ponovno postane moćna i ujedinjena, levica je ostala manjinska snaga bez jasnih perspektiva, što obično vodi daljoj fragmentaciji.
Nasilni napad Hamasa na Izrael i neselektivno bombardovanje izraelske vojske (preko četiri hiljade mrtvih tokom prve nedelje) na dramatičan način obnovili su ovu podelu, možda čak i bespovratno. Nova faza sukoba na Bliskom istoku, obeležena nizom ratnih zločina čije se slike trenutno šire, pretvorila je dugogodišnje nesuglasice među levim strankama o ovoj temi u medijsku i političku harangu bez presedana protiv Nepokorne Francuske (LFI).
Brod je, međutim, već tonuo. Otkako je Nova narodna ekološka i socijalna unija (NUPES) zabeležila solidan rezultat na parlamentarnim izborima u junu 2022, nesuglasice i polemike među četiri glavna člana te koalicije ne jenjavaju. Gotovo svakodnevne „afere“ služile su kao izgovor za besmislene medijski naduvane okršaje između članova NUPES-a: o nošenju abaje, budućnosti nuklearnih elektrana, roštilju, osudi jednog poslanika za nasilje u porodici, „mačističkom i toksičnom“ Tur de Fransu, Tajvanu, glupoj analogiji između komunističkog lidera i bivšeg šefa nacističke partije, isporuci oružja Ukrajini, islamofobiji, policijskom nasilju, pozivu jednog repera, vrednosti rada… Čak su i izborni dogovori stopirani. Ko još pamti da je, dve nedelje pre napada Hamasa, LFI izašla praznih ruku s izbora za Senat (nijedan od 348 izabranih) nakon što su je tri partnera isključila iz saveza, iako je podrška nepokornih komunistima, ekolozima i socijalistima na parlamentarnim izborima prethodne godine bila presudna da izbegnu propast?
Ovo je dobro poznat refren na levici: svi tvrde da podržavaju jedinstvo onda kada to služi njihovim interesima, a osporavaju ga pozivajući se na stvarne razlike kada bi potencijalni partneri izvukli veću korist. Da izbori za Evropski parlament, koji će se održati idućeg proleća, nisu proporcionalni, socijalisti, ekolozi i komunisti svakako bi izbegli da predstave odvojene liste. S druge strane, da biračkim telom koje se mobilizuje za ove izbore, koje Francuzi imaju običaj da bojkotuju, ne dominiraju u tolikoj meri srednje klase i penzioneri, nepokorni ne bi predložili da ekolozima ustupe prednost, nadajući se da će time neutralizovati uticaj izbora na kojima bi ostvarili daleko slabiji rezultat od onog koji je 10. aprila 2022. godine postigao Žan-Lik Melanšon (21,95%).
Dve nekompatibilne analize međunarodnih odnosa
Sadašnji odnos snaga na nacionalnom nivou nalaže jednostavnu i sumornu jednačinu jedinstva: ako ih u prvom krugu bude više od jednog, nijedan levi kandidat neće ući u drugi krug sledeće trke za Jelisejsku palatu, a Francuzi će onda, po treći put od 2017. godine, biti primorani na „izbor“ između kandidata desnice i Marin Le Pen. Isto će važiti i na parlamentarnim izborima, jer će kandidati koji osvoje manje od 12,5% upisanih glasača (što znači, uz masovnu apstinenciju, skoro 25% glasača) biti eliminisani nakon prvog kruga. Drugim rečima, čim se ekstremna desnica trajno nametnula kao jedna od vodećih političkih snaga u zemlji, leve partije više ne mogu da raspravljaju o svojim nesuglasicama i odluku prepuste biračima u prvom krugu, inače će biti eliminisane iz drugog.
Makronova dva petogodišnja mandata mogla bi da dovedu do takvog rezultata: 2027. godine, poziv na „koristan glas“ (glas za najbolje plasiranog kandidata protiv Marin le Pen, prim. ur.) mogao bi da deo glasača levice, zabrinut rezultatima predizbornih istraživanja, natera da već u prvom krugu glasaju za kandidata desnice, ukoliko istraživanja, kao što je danas slučaj, nastave da ukazuju na to da bi konzervativac imao veće šanse od kandidata sadašnjeg NUPES-a da „zaustavi“ Le Pen, čija pobeda više nije isključena. Vesti zasićene bombaškim pretnjama, terorističkim napadima, migrantima koji se tiskaju na granicama, sve to stopljeno bez (...)
