Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

IZVOZ PO SVAKU CENU U IME STRATEŠKE AUTONOMIJE

Francuska, trgovački putnik vojne industrije

Francuska nije slučajno treći najveći prodavac oružja na svetu. Vlasti u Parizu imale su ambiciju da upravo kroz ovaj vid trgovine ostvare autonomiju u odnosu na Sjedinjene Države i bivši SSSR. Ta strategija je državnu administraciju stavila u službu industrijalaca počev od 1960-ih godina, što se odigravalo van svake demokratske kontrole i uz rizik kršenja ljudskih prava

JPEG - 1.1 Mio
@Cook Aynne

Jedan dramski obrt: vlada je 10. jula 2023. godine prihvatila formiranje parlamentarnog tela zaduženog da proceni politiku izvoza oružja. Do tada, država se zadovoljavala podnošenjem godišnjeg izveštaja, te „ni na koji način nije dozvoljavala političku diskusiju kakvu bi trebalo da imamo u zemlji koja je lider u prodaji oružja“, ocenio je Kristijan Kambon, predsednik Republikanaca (LR - partija desnog centra, tradicionalna politička snaga koja je delila u različitim intervalima vlast sa socijalistima od Drugog svetskog rata. Trenutno je fomrlano u opoziciji, ali faktički daje podršku Makronovoj većini, tj. zahvaljujući njoj ne postoji većina u donjem domu za svrgavanje Makronove vlade, prim.ur.) u komisiji za spoljne poslove, odbranu i oružane snage, u odgovoru na senatorski amandman na zakon o vojnom programu 2024-2030. Do sada su dva parlamentarna izveštaja, iz 2000. i 2020. godine, istakla da se kontrola odigrava netransparentno, u francuskom stilu, i preporučila uključivanje poslanika.

Nova komisija će, međutim, imati ograničena ovlašćenja. Tri senatora i tri poslanika će, u biti, morati da se oslone na odgovore koje će nadležni ministri dati na njihova pitanja. Odobrenja prodaje će i dalje ostati klasifikovana kao vojna tajna, te time u isključivoj nadležnosti međuministarske komisije za praćenje izvoza ratnog materijala (CIEEMG), u kojoj se nalaze predstavnici ministarstava odbrane, privrede i spoljnih poslova. „Parlamentarna kontrola izvoza je u suprotnosti sa našom francuskom posebnošću“, primećuje Žan-Luj Tjerio, poslanik LR i potpredsednik odbora za odbranu, „na izvršnoj vlasti je da zna da li izvozimo oružje ili ne.“

Značaj „suteksa“

Izvoz oružja može izgledati kao jedan od retkih uspeha francuske politike vezane za industriju. Trgovinski bilans industrijskih proizvoda već dvadeset godina beleži rastući deficit, međutim, kada je oružje u pitanju, država ostvaruje značajan suficit (7,4 milijarde evra 2021. i 4,2 milijarde evra 2022. godine). Francuska je od 2010-ih ponovo na trećem mestu na rang listi izvoznika vojne opreme, iza SAD i Rusije. U ovoj predstavi, administracija igra ključnu ulogu.

Suteks“ (soutex) – ili podrška izvozu – mobiliše 900 državnih službenika u ministarstvima odbrane i privrede, kao i u ambasadama, navodi Revizorski sud. Čime se oni primarno bave? Za 4.000 kompanija koje proizvode oružje pružaju pomoć u pregovorima i sklapanju ugovora u inostranstvu. Poređenja radi, državna agencija Biznis Frans ima tek 1.420 agenata zaduženih za pružanje podrške u međunarodnom razvoju više od 130.000 francuskih kompanija u 75 zemalja. U civilnom sektoru, jedan državni službenik vodi brigu o 91 kompaniji, dok je njegov kolega iz vojnog sektora zadužen za svega četiri kompanije. Njihov posao je zapravo usredsređen na 8 glavnih grupa (Airbus, Arquus, Dassault, MBDA, Naval Group, Nexter, Safran i Thales) koje pokrivaju 80% prodaje vojnih proizvoda stranim kupcima.

Revizorski sud ocenjuje da je „preveliki“ broj zaposlenih u određenim službama Generalne uprave za naoružanje (DGA). Sto trideset agenata prati tržišta Zapadne Evrope i Severne Amerike, uprkos kvazimonopolu američke konkurencije. Prezauzeta ulogom trgovačkog putnika u prodaji oružja, administracija gubi iz vida svoju nadzornu ulogu, budući da njena služba za proveru da li se materijal šalje neovlašćeno ili preko sumnjivih posrednika broji samo sedamnaest zaposlenih. Čini se da je njihov nadzor „skroman po obimu i efektima“, smatra Sud. DGA nije želeo da nam odgovori na pitanja o ovim slabostima, s jedne, i o važnostu resursa koje posvećuje „suteksu“, s druge strane.

Zakonom o vojnom programiranju, usvojenom 13. jula 2023. godine, planira se povećanje osoblja „suteksa“. Svaka ambasada u državi članici Severnoatlantskog saveza (NATO) ili „vojnom savezniku Francuske“ imaće atašea za odbranu zaduženog (…)

Obim celog teksta : 1 858 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Arijana Lavrije

je novinarka.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst