Rusija
Reagujući na članak „Da li je Rusija imperijalistička?“ (januar), Simon Abramovič smatra da je potrebno razjasniti definiciju pojma „imperija“:
Autori smatraju da je u periodu Hladnog rata kvalifikacija „imperija“ bila instrumentalizovana u političke svrhe, posebno od strane američkog antikomunističkog pokreta. Prema njihovom mišljenju, da bi jedna imperija postojala, nužna je izvesna diferencijacija između centra i periferije, bilo da je ona kulturna, etnička, geografska ili administrativna. Preostaje nam samo da konstatujemo da ta definicija odgovara odnosima koje je bivši SSSR imao sa svojim satelitskim zemljama u Istočnoj Evropi.
David Gejar ističe odgovornost Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina za izbijanje rata u Ukrajini: Rusija sebe radije vidi kao žrtvu prošlosti, iako je početkom 2000-ih težila partnerstvu sa Severnoatlantskim savezom (NATO) i Evropskom unijom (…) Pojava Ukrajine na međunarodnoj sceni nije rezultat zavere NATO-a, već stvarne želje Ukrajinaca da se oslobode istorijskog i smrtonosnog stega koji ih vezuje za Moskvu. (…) Autori i koncepti iz dekolonijalnih studija nesumnjivo nam pružaju mnogo toga za potrebe analize jedne imperije i njenih pretenzija.
Izrael
Luc Delval žali za time što neke pojedinosti vezane za odgovor na napad koji je Hamas izvršio na izraelskom tlu u oktobru nisu pomenute u članku „Strateška greška Izraela“ (januar). Takođe, naglašava rastuću militarizaciju izraelskog društva:
Šteta je što članak nije makar spomenuo da se ispostavilo da je nezanemarljiv broj Izraelaca, kako u kibucu, tako i na mestu gde je održavan muzički festival, pao kao žrtva vatre koju je otvorila izraelska vojska, što iz helikoptera što iz tenkova. U kom obimu, svakako je teško odrediti, ali izraelski mediji (posebno Ynet) o tome su izvestili već 15. oktobra. Isto tako, 16. decembra, celokupna štampa izvestila je o smrti troje talaca koje su ubili izraelski vojnici nakon (...)
