Šta sad hoće senegalski predsednik Maki Sal? Pošto je mudro odustao od trećeg, neustavnog mandata, odjednom je najavio, 3. februara, da će odložiti predsedničke izbore koji su predviđeni za 25. februar. To je uzdrmalo zemlju koja se dičila svojom političkom stabilnošću od nezavisnosti 1960. Ustavni savet je ukinuo njegovu odluku, te se šef države obavezao da će održati izbore „u najkraćem roku“. Kako god se kriza završila, predsednik Sal je propustio priliku da se trijumfalno povuče. Dva su najverovatnija objašnjenja za ovakvo izmotavanje. S jedne strane, očekuje se značajan upliv novca od nalazišta gasa i nafte koja su nedavno otkrivena u senegalsko-mauritanskim vodama, što je otvorilo apetite u ovoj zemlji izjedenoj korupcijom.
Želja za moć je još privlačnija kada su državne kase pune... S druge strane, iako su nasledili dugu demokratsku tradiciju – za razliku od drugih francuskih kolonija, opštinski i parlamentarni izbori se održavaju u Senegalu još od Treće Francuske Republike – Senegal nije mogao da izbegne tenzije koje struje kroz Afriku: od uspelih i neuspelih pučeva, preko sve veće nestabilnosti, porasta džihadizma (od Sudana do Obale Slonovače, od Kenije do Mozambika), eksplozije nejednakosti usled mafijaški vođene ekonomije, pa sve do odliva populacije... Prilikom zatvaranja trideset sedmog samita šefa država i vlada Afričke unije, 18. februara u Adis Abebi, komesar pri savetu za mir i bezbednost Bankole Adeoje ocenio je da je politička situacija na kontinentu „veoma zabrinjavajuća“. Organizacija je morala da suspenduje šest zemalja – Sudan, Gabon, Niger, Mali, Gvineju i Burkinu Faso – zbog pučeva, a najave Burkine Faso, Malija i Nigera da će napustiti Ekonomsku zajednicu zapadnoafričkih država (ECOWAS). Ovakva nestabilnost slabi kontinent koji i dalje traži međunarodno priznanje: posle dobijanja prava na učešće u G20, Afrička unija pokušava da pojača bezbednosnu saradnju sa UN-om i da dobije bolje predstavništvo u Savetu bezbednosti.
