Kao posebnom izvestiocu za mučenje pri Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija (UN), dužnost mi je da nadgledam da li se u svetu poštuje zabrana mučenja i zlostavljanja, da ispitam optužbe za kršenje ove zabrane i da prenesem pitanja i predloge uključenih država kako bi se pojedinačni slučajevi rasvetlili. Pošto sam istražio slučaj Džulijana Asanža, pronašao sam nepobitne dokaze političkog gonjenja i sudske samovolje, kao i mučenja i namernog zlostavljanja. Međutim, odgovorne države su odbile da sarađuju sa mnom u preduzimanju istražnih mera koje zahteva međunarodno pravo.
U demokratiji kojom upravlja pravna država svi su jednaki pred zakonom. To, u suštini, znači da uporedive slučajeve treba tretirati na isti način. Kao i Asanž danas, bivši čileanski diktator Augusto Pinoče stavljen je u britanski ekstradicioni pritvor, od 16. oktobra 1998. do 2. marta 2000. godine. Za mučenje i zločine protiv čovečnosti su ga gonile Španija, Švajcarska, Francuska i Belgija. Poput Asanža danas, Pinoče je tada sebe opisivao kao „jedinog političkog zatvorenika Velike Britanije“.
Međutim, za razliku od Asanža, Pinoče nije bio optužen za pribavljanje i objavljivanje dokaza o mučenju, ubistvu i korupciji, već za stvarno izvršavanje, naručivanje i prihvatanje takvih zločina. Sa druge strane, za razliku od Asanža, njega nisu posmatrali kao pretnju po interes britanske vlade, već kao na prijatelja i saveznika iz doba Hladnog rata i, što je ključno, iz doba Folklandskog rata.
Kada se britanski sud usudio da primeni zakon i odluči da ukine Pinočeov diplomatski imunitet, odluka je odmah bila poništena. Kao razlog navedena je moguća pristrasnost jednog od sudija, koji je, po svemu sudeći, neko vreme dobrovoljno učestvovao u prikuplanju sredstava za lokalnu organizaciju za zaštitu ljudskih prava, Amnesty International, a koja je bila kotužilac u ovom slučaju. No vratimo se na Asanža. U njegovom slučaju, sudiji Emi Arbutnot, čijeg muža je više puta razotkrila organizacija WikiLeaks, ne samo da je bilo dozvoljeno da odlučuje o Asanžovom nalogu za hapšenje 2018. godine, već je, uprkos dokumentovanom zahtevu za izuzeće, predsedavala i postupku za njegovo izručenje, sve dok slučaj na leto 2019. nije preuzela sudija Vanesa Barajcer. Nijedna doneta odluka nije bila poništena.
Pinočea, optuženog da je direktno odgovoran za desetine hiljada ozbiljnih kršenja ljudskih prava, sudije nisu vređale, ponižavale ili ismevale na javnim raspravama, niti je bio smešten u samicu u strogom zatvoru. Kada je Pinoče pritvoren, premijer Entoni Bler nije u parlamentu izrazio zadovoljstvo što „u Ujedinjenom Kraljevstvu niko nije iznad zakona“, a nije bilo ni otvorenog pisma sedamdeset (...)
