Od početka izraelske ofanzive na Gazu, u oktobru prošle godine, produbio se jaz između britanske političke klase i javnog mnjenja. Konzervativna vlada Rišija Sunaka i Laburistička opozicija Kira Starmera pružile su bezrezervnu podršku ratu koji Benjamin Netanjahu vodi u ime prava Izraela na samoodbranu. Međutim, stanovnici Britanije odbacuju ideju da Izrael treba da bombarduje enklavu sve dok Hamas ne bude potpuno eliminisan. U novembru 2023. godine 59% osoba koje je JuGov (YouGov) intervjuisao želelo je da Izrael okonča svoj vojni pohod, dok se samo 19% njih izjasnilo za njegov nastavak. U februaru 2024. godine 66% ispitanika je podržalo prekid vatre a samo 13% rat protiv Palestinaca. Danas, većina koju čini 56% javnog mnjenja poziva na okončanje prodaje oružja Izraelcima, u poređenju sa 17% onih koji pozivaju da se sa tim nastavi.
Predsednica konzervativnog odbora za spoljne poslove u Vestminsteru otkrila je krajem marta tajnu belešku pravnih službi britanske vlade u kojoj se tvrdi da Izrael krši međunarodno humanitarno pravo. Budući da takav zaključak implicira da London treba da prestane sa prodajom oružja Tel Avivu, izvršna vlast je odbila da objavi dokument. Međutim, prvog aprila, izraelski raketni udari ubili su tri britanska radnika humanitarne organizacije World Central Kitchen sa još četvoro njihovih kolega dok su pružali pomoć stanovnicima Gaze. Dan kasnije, više od šest stotina pravnika i ljudi sa univerziteta ‒ uključujući tri bivše sudije Vrhovnog suda Velike Britanije ‒ osudili su nelegalnu prodaju oružja izraelskoj vojsci.
Već više od šest meseci, solidarnost s palestinskim narodom dovodi do demonstracija koje spadaju među najmasovnije u modernoj istoriji. Iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, na ulice Londona i drugih britanskih gradova izlaze demonstranti koji pozivaju na prekid vatre. One najveće do sada okupile su nekoliko stotina hiljada ljudi. U odgovoru na to, vlada Rišija Sunaka osudila je protestante i tražila načine da ih kriminalizuje.
„Marševi mržnje”
U novembru je ministarka unutrašnjih poslova zatražila od londonske Metropoliten policije da zabrani veliku manifestaciju koja se pripremala. Pošto su policijski službenici iz „Met-a” odgovorili da nema zakonskog osnova za takvu odluku, Svuela Brejverman tvrdila je da demonstranti nameravaju da oskrnave spomenik Velikog rata kako bi podstakli ekstremne desničare da napadnu povorku, što bi bio povod za zabranu budućih okupljanja. Međutim, aktivisti koje je isprovocirala reakcija ministarke napali su snage reda i povredili nekoliko policajaca, od kojih je nekolicina zadobila teške povrede.
Nakon ovog fijaska, trebalo je da Riši Sunak zahteva ostavku Brejvermanove, ali njegova vlada i desničarski mediji nastavili su svoje napade na demonstracije za prekid vatre, nazivajući ih „marševima mržnje”. Svu pažnju su, kao i uvek, usmeravali na slogan „Od reke do mora, Palestina će biti slobodna”, koji su nazivali antisemitskim.
Kada je još bila ministarka unutrašnjih poslova, Brejverman je preporučila policijskim službama da tumače ovaj slogan kao „izraz nasilne želje da se Izrael izbriše sa geografske karte” i da u ime poštovanja javnog reda kazne njegovu upotrebu. U najmanje jednom slučaju, policija je sledila uputstva ministarke: u Mančesteru, mlada žena palestinskog porekla uhapšena je zbog rasističke uvrede jer ga je izgovorila.
Pristalice Izraela tvrde da oni razumeju „pravi” smisao slogana „Od reke do mora, Palestina će biti slobodna”: oni u njemu vide nedvosmislen poziv na masakr ili proterivanje, s obzirom na to da ne govori šta će se desiti sa jevrejskim stanovništvom Izraela nakon što se ta aspiracija ostvari. Palestinci i njihovi saveznici, koji ističu da je to zapravo poziv na jednakost, a ne na etničko čišćenje, često imaju ograničen pristup britanskim medijima. Takođe, zagovornici Izraela često ističu svoje „pravo na (...)
