Osip Mandelstam
„Pesme“
1933
Živimo bez zemlje osetne pod stopom, U deset koraka naš se glas nemi, guši.
Pokoja reč i na usnama već je divlji Montanjar od Kremlja.
Prsti mu debeli poput debelih, mesnatih crva, A glas siguran i težak kao tuč.
Bubašvabe, brci mu se smeju, A tek koža mu na čizmama sjajnim!
Oko njega svita hulja tankog vrata, Igra se uslugama poluljudi.
Neki zvižde, mjauču, il’ stenju, Al’ on samo grmi, ukazuje.
Kao potkove kuje naredbu za drugom: Među noge! U čelo! U obrve! U oko!
Kazna svaka njegova je gozba, I široka prsa osetijska.
Objavljeno 1963. godine u Minhenu i 1987. u SSSR, u časopisu Iounost.
Obim celog teksta : 114 reči.
