U vezi sa odnosom Francuske prema Organizaciji Severoatlantskog sporazuma (NATO) nameću se dva pitanja koja se, zapravo, mogu svesti na jedno: čemu služi NATO? Šta Francuska dobija od članstva u NATO-u? Ovim pitanjima može se prići iz tri pravca. Sa klasičnog stanovišta političke istorije, stvari su jasne – NATO više ne vrši ni jednu od funkcija zbog kojih je nastao, a takođe, ni jednu od zamenskih svrha na koje se pozivao nakon Hladnog rata. Kako objašnjava general Anri Benteža. posle Hladnog rata NATO je tvrdio da želi da služi kao vojno krilo Organizacije Ujedinjenih nacija (UN). Međutim, bio je to igrokaz. NATO je zapravo hteo da dobije mandat UN-a da bi ga tumačio kako on želi, što se videlo tokom intervencije u Libiji 2011. On nema problem da operiše i bez mandata UN i, naposletku, račun polaže isključivo sebi samom. NATO se nije stavio u službu UN-a, već je iskoristio njegov legitimitet u sopstvenu korist i krenuo je da preotima ulogu ove organizacije.
Kada se Francuska 2009. ponovo priključila zajedničkoj vojnoj strukturi, NATO je tvrdio da je na taj način otklonjena prepreka na putu ka evropskom sistemu odbrane. Teško da je još tada iko poverovao u taj izgovor, ali je postalo očigledno da je takva strategija, ukoliko joj je to zaista bila izvorna namera, završila neuspehom. Drugačiji ishod nije ni bio moguć. Evropski sistem odbrane koji se bavi svime osim odbranom Evrope je oksimoron. Uz to, on ne može da brani Evropu ukoliko ne odmeni NATO... čiji je deo. Dalje, da li je Evropa zaista toliko slaba i okružena toliko moćnim neprijateljima da ne može sama da se brani? Stvar je jasna: Francuska od NATO-a nema nikakve koristi, niti za njim ima potrebu. S tačke gledišta pragmatičnog interesa, razlog njenog članstva koji se često navodi glasi: NATO je činjenica, on postoji, treba biti u njemu kako bismo se starali da on ne čini štetu kao i da bi se iz njega izvlačila korist.
Istini za volju, pošto smo se reintegrisali, savez nas više ne može dovesti u nezgodnu situaciju – pre svega da nas uvuče u rat u kom ne želimo da učestvujemo. Takođe, na diplomatskom nivou, on predstavlja zgodan okvir za pregovore koji okuplja Amerikance i Evropljane. Francuska u njemu ima mogućnost da ostvari svoje viđenje i da koristi svoj uticaj. To je svakako plus. Takođe, treba uvesti suptilnu ali važnu razliku između neintegrisane saveznice, što smo bili do juče, i integrisane saveznice, što smo danas. U slučaju neslaganja, država u prethodnom položaju lako može da iskaže (...)
