Na završnoj konferenciji Trinaestog narodnog kongresa 20. marta 2018. godine, vlada svečana atmosfera. Upravo reizabrani predsednik Narodne Republike Kine (NRK) Si Điping, objavljuje:.,Mi smo spremni da podelimo šanse za razvoj kontinenta sa našim sunarodnicima iz Tajvana, da doprinesemo njihovom blagostanju i unapredimo proces mirnog ujedinjenja Kine. Tim rečima, Tajvanci su toplo pozvani da dođu i vide šta domovina može da im ponudi. Snažniji nego ikada, kineski lider podseća na namere NRK, čiji ustav iz 1982. godine u svojoj preambuli predviđa ponovno ujedinjenje sa Tajvanom. Ovaj govor dolazi u vreme velike napetosti. Caj Ingven. novoizabrana predsednica ostrva, odbila je 2016. da prizna.,konsenzus iz 1992. godineˮ koji proklamuje postojanje jedne jedinstvene Kine, prema formuli.,Jedna država, dva sistemaˮ (Peking i Tajpej su slobodni da odrede koja.,Kinaˮ je legitimna), a koja je omogućila razvoj njihovih odnosa. Od tada, Peking je povećao provokacije: samo između jula i decembra 2017. kinesko vazduhoplovstvo prešlo je zonu vazdušne odbrane Tajvana četrnaest puta. Sijeva vlada je takođe vršila pritisak da se Tajvan isključi iz tela kao što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), u kojoj je učestvovao do 2017; primorala je internet sajtove međunarodnih avio-kompanija da uključe ostrvo u Kinu. Konačno, ona nastavlja svoju politiku ucene da bi ga diplomatski izolovala: samo sedamnaest zemalja danas priznaje Tajvan, pet manje nego 2016. godine.
Za Čao Ven-čija, direktor Instituta za međunarodne i strateške poslove na univerzitetu Čung Čeng (Tajvan), kaže da se smernice Kine nisu promenile od 1979, kada je lider Deng Sjaoping održao svoj prvi govor u prilog ponovnog ujedinjenja..,Jedina razlikaˮ, objašnjava on,.,je da je zemlja mnogo moćnija nego ranije. Ona, dakle, sebi dozvoljava da deluje jednostrano. Peking primenjuje tvrdu politiku na institucije Tajvana i meku politiku prema njegovim građanimaˮ.
Pod.,mekom politikomˮ on podrazumeva strategiju privlačenja koja se koristi da bi se osvojila srca stanovništva. U februaru 2018. Kancelarija za poslove sa Tajvanom objavila je trideset i jednu meru u nameri da privuče više građana ostrva. Dvanaest mera odnosi se na pristup kineskom tržištu, uključujući oslobođenje od poreza za preduzeća; druge imaju za cilj da promovišu pristup zapošljavanju i kulturnu razmenu. Za portparola te kancelarije, An Fengšana, citiranog u tajvanskom magazinu KomonVelt (1. marta 2018. godine), ove mere.,bez presedanaˮ stavljaju ostrvljane ni više ni manje nego.,na isti nivo sa njihovim kolegama sa kontinentaˮ.
U stvari, kineska vlada čak ima tendenciju da ih favorizuje. Tako su, kriterijumi za prijem na najbolje univerzitete olakšani za tajvanske srednjoškolce, koji takođe mogu da koriste stipendije i smeštaj. Sada je mladom Tajvancu lakše da studira na renomiranom pekinškom univerzitetu, i tako ima na kraju prednost za bolje uključivanje u kinesko tržište rada, nego nekoj mladoj osobi na kontinentu, koja se suočava sa jakom konkurencijom i plaća visoke školarine. A to važi za celu teritoriju. Tako je veoma selektivni univerzitet (...)
