Prvi talas koronavirusa, koji je postavio pola čovečanstva u nekakvu vrstu zatvorenog prostora prošle godine, neočekivano je frustrirao napore — često različite, vrlo retko odlučne — onih koji su želeli da izgrade novi svet koji nije opterećen problemima starog, i koji predstavlja napredak u odnosu na potonji. U ovom novom svetu će biti muzičara na svakom prozoru, manje aviona na nebu, pataka na pariskom kružnom putu. i kraćih lanaca ponude pomažući na taj način da se obnovi povezanost gradova i sela. Tokom večeri, ljudi koji se nalaze na raznim mestima koja su fragmentirana kapitalističkom podelom rada sedeli bi na balkonima, čestitajući jedni drugima na značajnom poslu obavljenom u korist društva tokom dana i noći od strane ljudi čije su plate pristojnog nivoa. Vazduh bi postao čistiji, što bi značilo mnogo više od onoga koliko zarađuješ, i kasiri u supermarketima ne bi više morali da se lažno smeju.
Kratak period slobode između prvih perioda izolacije i drugog talasa virusa je pokazao da je to zahtevan posao, i rani ideal je pokazao samo naznake nade povratka u normalu, a to je poboljšanje za one koji će platiti cenu ekonomskog kolapsa u godinama koje prethode.
Tenzije između starog i novog sveta
Nešto je ostalo od plemenitih impulsa, od kojih su neki ostvareni u praksi, i oni su pomogli u ublažavanju bola prvog perioda izolacije. Strategija konsultantske firme Opservatorija društva i potrošnje primetila je da svaka kriza ima „moćan efekat ubrzavanja trendova koji su primećeni pre nje“, i da, „epidemija deluje kao da je imala olakšavajući efekat, kako u vremenskom tako i u hemijskom smislu, tenzije, koje je opisao Gramši, između Starog sveta koji odbija da odumre, i novog sveta koji odbija da bude rođen“. Gramši je upozorio da postoji opasan period međuvlasti, između ove vrste, koja vodi „do čitavog niza morbidnih pojava“.
Ali novi svet, koji ima poteškoću da se rodi, mora da se pokaže, i, nema garancija da će da se pokaže u novom svetlu, a kamoli u poželjnom. On takođe može da postane nepodnošljiv. Moguće je da nismo ništa naučili od ovog nasilnog perioda međuvlašća. Isprva je virus ocenjen kao prilika da se izgradi novi humanitet. Ali patnja koju smo delili nije nas ni na koji način zbližila; to što je bilo tako mnogo ljudi koji su oboleli od iste bolesti nije dovelo do magične raspodele bolničkih kreveta i medicinskog osoblja od Juga ka Severu, ili od Zapada ka Istoku. Zaista, tok resursa u suprotnom smeru se nastavlja: Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Francuska, Belgija i ostale zemlje oduzimale su doktore koji su obrazovani u zemljama bivšeg Istočnog bloka i južnog Mediterana.
Poslovni insajder Francuske
Po francuskom dnevnom listu Liberasion, „Za Slovačku se smatra da je izgubila četvrtinu medicinskog osoblja od 2004. Rumunija je izgubila polovinu svojih doktora od 2009. do 2015. i egzodus se nastavlja, sa nivoom od 10% preostalih medicinara koji odlaze svake godine. Ovaj tužan rekord kao najveći svetski izvoznik doktora učinio je nemogućim da se izađe u susret rastućim medicinskim potrebama populacije koja u sve većoj meri stari, i pandemija je učinila ovu situaciju alarmantnom. U Tunisu, svaki doktor sanja o emigraciji: po podacima generalne unije doktora te zemlje, 800 doktora napušta zemlju svake godine. Pandemija nas nije ništa značajnije zbližila. Kada su letovi na svetskom nivou ustanovljeni, postalo je jasno da je ova vrsta transporta omogućila samo nekolicini privilegovanih da pobegnu. Kriza takođe nije pomogla da se ojačaju prijateljska osećanja, između sveta kulture i akademske zajednice, iako su univerzitetski profesori osuđeni na Zum aplikaciju kada je njihova publika u pitanju, koja je bila u obliku crnih pravougaonika sa belim imenima, kao sa fiokama u mrtvačnici.
Virus je trebalo da nam pomogne da ponovo otkrijemo koristi od organizacije, jer, kako je Emanuel Makron poručio Francuzima u nacionalnom obraćanju 30. aprila 2020: „Naučićemo iz svega ovoga u pravom trenutku, tako da možemo da budemo bolje organizovani u budućnosti.“ Ovo može da bude veoma dobar trenutak za prestanak traganja za komercijalnim i tehničkim (...)
