Kad neki politički lider krene naglašeno da ubeđuje u očiglednost svojih tvrdnji, to znači da tu ima nekog razloga za sumnju. Tako su finansijski igrači, čuvši francuskog ministra ekonomije i finansija Bruna Le Mera, kako 13. marta objašnjava da je sa francuskim bankama, nakon još jednog bankarskog bankrota u SAD-u, „sve u najboljem redu”, verovatno bili „dodatno potaknuti” da pohrle ka čamcima za spasavanje.
Tri dana ranije, Sjedinjene Države su doživele najveći bankarski kolaps od 2008. godine: bankrot Sillicon Valley banke (SVB), specijalizovane za finansiranje startup-a. Nakon vikenda pregovora unutar američkih političkih i monetarnih institucija, sve oči su bile uprte u finansijski svet u strahu od sličnih potresa. Le Mer se pred kamerama trudio da pobudi poverenje i spokojstvo. Ali osmeh je odavao nervozu: „Smirite se!”, rekao je on investitorima. „Smirite se i pogledajte kako stvari zaista stoje. Realnost je da francuski bankarski sistem nije u opqsnosti. Ne postoje veze između (...) situacija” u Americi i Francuskoj. I na kraju zaključuje, poput vatrogasca koji požar gasi kerozinom: „Nema nikakvog rizika za francuske banke.”
Dok talas panike potresa berze širom sveta, politički lideri nude uobičajena objašnjenja. Pre svega, SVB nije bila banka kao ostale. „Tu nije vladala tipična atmosfera sa Volstrita – grub ton i košulje s rukavima zavrnutim preko lakata. Rad u SVB-u je više ostavljao utisak da radite za kompaniju u tehnološkom sektoru, nego za banku”, objašnjava bivši radnik kompanije Fajnenšel tajmsu. Drugim rečima, pošto je u SVB-u vladala drugačija kultura nego u običnim banakama, njene teškoće sigurno ne bi mogle da zadese druge institucije. Avaj, u vreme kada se pojavio članak Fajnenšel tajmsa, pad SVB-a je već primorao švajcarsku centralnu banku da interveniše kako bi sprečila da jedna savršeno tradicionalna banka kao što je Credit Suisse implodira, te nametnula njen otkup gigantskoj banci UBS.
Drugi način objašnjenja krize je taj da ona navodno proizilazi iz neprimerenog ponašanja pojedinaca, čija ramena podsećaju maltene na ramena Atlasa. Godine 2008, trgovac Žerom Kervijel i finansijer Bernard Madof, u očima medija su predstavljali otelotvorenje „izroda” inače besprekornog sistema. Nekoliko dana nakon bankrota SVB-a, američko pravosuđe je pokrenulo istragu protiv čelnika kompanije, dok je američka centralna banka, takozvana Federalna rezerva (FED), najavila istragu o tome „kako je mogla da dopusti da ova banku propadne.”
Ideološka izvrtanja
Lako je moguće da će rezultati ovih istraga odjeknuti manje nego njihova najava. Jer, dok se stručnjaci krve oko toga hoće li biti domino efekta i da li je ovo nova 2008. godina, američki i evropski lideri izbegavaju najvažnije zapažanje: bilo da se ona dogodi sutra ili nešto kasnije, nova velika kriza je postala verovatna, ako ne i neizbežna. I nije to usled perifernih „disfunkcionalnosti” sistema, već usled inherentnog disbalansa u njegovom rutinskom radu. Upravo taj disbalans stavlja centralne banke, kao tačke kristalizacije svih protivrečnosti sistema, u poziciju operatera odgovornog za okretanje četvrtastog točka.
Šesnaesta po veličini među američkim banakama, SVB banka je postala žrtva jednog prilično banalnog događaja: tazkozvanog banka run-a, odnosno masovnog i brutalnog povlačenja uloga od strane klijenata na koje banka nije mogla da odgovori. Ali sistem je sada toliko gusto isprepleten da jedan banalan događaj preti celom zdanju. Zbog straha od domino efekta, monetarne vlasti su 10. marta odlučile da zatvore SVB, a dva dana kasnije i Signature banku, specijalizovanu za kriptovalute. Kako bi umirio štediše, Američki trezor je tada objavio da mobiliše 25 milijardi dolara (23 milijarde evra) garancija za namirivanje eventualnih potreba drugih banaka. Ovome su dodate dve izuzetne mere: garancija svih depozita SVB-a, iako je na federalnom nivou garancija obično ograničena na 250.000 dolara, kao i kreiranje novog mehanizma za hitne slučajeve od strane FED-a (Bank Term Funding Program, BTFP).
SVB banka, specijalizovana za po prirodi stvari rizično finansiranje startup-a, iskoristila je entuzijazam spram tehnološkog sektora koji je intenziviran tokom pandemije. Obilnu gotovinu koja joj je bila na raspolaganju, ova banka je investirala u dugoročne, niskorizične obveznice (ili dužničke hartije od vrednosti), a naročito u državne obveznice SAD-a. Međutim, od 2022. godine, situacija u tehnološkom sektoru se preokrenula i startup-i su počeli da se suočavaju sa teškoćama u prikupljanju sredstava. Taj problem se može objasniti preokretanjem do tada popustljive politike FED-a, koji je dugo držao svoje referentne stope na veoma niskom nivou. (...)
