Postati „vodeći svetski inovativni centar za veštačku inteligenciju do 2030. godine“ – jasan je cilj Državnog saveta (odnosno vlade) NR Kine, koji od 24. oktobra 2017. godine ovom sektoru pripisuje status „nacionalnog prioriteta“. Ulozi su visoki budući da bi veštačka inteligencija, sa raznovrsnom medicinskom, industrijskom i transportnom primenom, posebno u autonomnim vozilima, mogla da postane jedan od glavnih pokretača nacionalnog rasta u Kini.
Osim političke volje, Kina poseduje i neosporna sredstva da to postigne. Njeni su potrošači prvi u svetu u masovnom korišćenju pametnih telefona za plaćanje roba i usluga na internetu. i u najvećoj meri koriste prepoznavanje glasa ili virtuelne asistente. Kinesko stanovništvo rado prihvata robotiku kao zamenu za ljudsku radnu snagu, koje ponestaje u hotelima, bolnicama i bankama. Dakle, nije im neuobičajeno da usluge prijema pruža robot. Ova tehnologija se takođe koristi u građevinarstvu, rudarstvu, pa i kao pomoć u katastrofama.
U Kini je 2021. godine bilo 800 miliona korisnika pametnih telefona, od ukupno 1,41 milijarde stanovnika. Utoliko država računa na veliki obim digitalnih informacija, široko dostupnih zahvaljujući propisima koji štite podatke potrošača, ali su često i fleksibilni u slučaju „neophodnosti za državu“ (recimo, u oblasti zdravlja). Postoji čak i regulatorno telo specifično namenjeno biotehnologiji (bioinženjering i biofarmaceutika), koje podstiče zajednički rad kompanija, istraživača i lokalnih vlasti, a njihova bliska saradnja privlači investitore. Tako se pojavilo nekoliko vodećih biotehnoloških dostignuća, poput automatske obrade jezika i analize medicinskih podataka u cilju predviđanja rezultata kliničkih ispitivanja, čime se smanjuju troškovi dijagnostike, a povećava njena pouzdanost.
„Oblak“, avatari i robotski taksi
Kina može da računa na veliki broj kvalifikovanih radnika. Svake godine se obrazuje oko 1,4 miliona inženjera, šest puta više nego u Sjedinjenim Državama, od kojih se najmanje trećina bavi veštačkom inteligencijom. Japanski poslovni dnevnik Nikkei Asia uz to primećuje: „Kina je neprikosnoveni lider po broju objavljenih istraživačkih radova o veštačkoj inteligenciji, daleko nadmašujući Sjedinjene Države u njihovom broju i kvalitetu “. Baidu, Tencent, Alibaba i Huavei danas spadaju u deset najvećih svetskih kompanija koje izvode takva istraživanja.
Ovaj trud ponekad urodi plodom u vidu primene u stvarnom svetu, koje prevazilaze postojeće globalne modele. Takva je, recimo, TikTok mobilna aplikacija za deljenje videa, ali i cloud („oblak“), Alibaba (lider u elektronskoj trgovini), koji trenutno u ponudi ima šezdeset i dve usluge zasnovane na veštačkoj inteligenciji, dok njihov američki konkurent Microsoft Cloud nudi tek njih četrdeset sedam. Alibabini inteligentni softveri za razgovore (čet-botovi) i potrošačke usluge, ili alatke koji omogućavaju personalizovano učenje, ubrzavaju komunikaciju sa korisnicima. Pomenućemo i nihov program „City Brain” koji je unapredio automobilski saobraćaj do te mere da je grad Hangdžou (6,97 miliona stanovnika) spustio sa 5. na 57. mesto na svetskoj rang-listi gradova sa najvećim gužvama. Sistem automatski upravlja semaforima prema identifikovanim tačkama zagušenja, što se pokazalo kao vrlo korisna optimizacija kretanja vozila hitne pomoći tokom zdravstvene krize, kada su određena naselja bila u potpunoj izolaciji, dok se u ostatku grada život odvijao normalno.
Primeri uspeha su brojni, posebno u oblasti sajber bezbednosti, u kojoj posluju četiri velike kompanije – Bairong, TransInfoTech, Dahua Technology i Hikvision, dok je SenseTime van konkurencije, sa izgledima da, zahvaljujući korišćenju kompjuterkog vida, osvoji najveći udeo na domaćem tržištu tehnologija veštačke inteligencije. Ova kompanija već dominira u sektoru bezbednosti prepoznavanja lica, a svoje znanje optimizuje kroz primenu u drugim sektorima. Konkretno, razvili su softver koji može da identifikuje lica, proceni starost ljudi i, nakon upoređivanja sa komercijalnim podacima, pomaže trgovcima da identifikuju kupce koji će najverovatnije kupiti njihove proizvode.
Kineska industrija se od svojih konkurenata izdvaja po svojoj sposobnosti da spoji digitalni potencijal i maloprodajno poslovanje, zahvaljujući uspešnoj integraciji onlajn, oflajn trgovine i logističkih podataka u jedistveni lanac. Uz veštačku inteligenciju, ova integracija je omogućila organizovanje modela isporuke visokih performansi. Tako, porudžbinu karmina za usne za kompaniju JD, još jednog giganta elektronske trgovine, za šest minuta može da isporuči operater koji vodi jedan od najnaprednijih logističkih centara na svetu. U maju 2022. godine, kineski „Gugl” Baidu pokrenuo je taksije bez vozača u Pekingu, dok je WeRide napravio više od 150.000 putovanja sa svojim robotskim taksijima u gradu Guangdžou (14 miliona stanovnika), pri čemu nije zabeležena nijedna nesreća.
Doduše, u oblasti generativne veštačke inteligencije (grana koja koristi postojeće sadržaje za generisanje novih), američki alat ChatGPT – kadar da vodi inteligentne razgovore sa svojim korisnicima – preuzeo je vođstvo. Međutim, kineski giganti kreiraju nove aplikacije i nastoje da pokrenu konkurentske platforme. Takav je slučaj sa Tencentom, čiji je generator animiranih slika Different Dimension Me izašao na svetsko tržište krajem 2022. godine, da bi od (...)
