U Potsdamu kraj Berlina, Ajnštajnov forum je 2. februara prošle godine predložio razgovor troje autora, s temom „Razumevanje patnje drugih. Holokaust, Nakba i nemačko kulturno sećanje“. Bili su to nemačka esejistkinja Šarlota Videman i dvojica izraelskih univerzitetskih profesora, politikolog Bašir Bašir i istoričar Amos Goldberg. Svo troje su napisali knjige na ovu temu.
Prvobitno zakazan za 9. novembar 2022. godine u Geteovom institutu u Tel Avivu i organizovan u saradnji sa Fondacijom Roza Luksemburg, povezanom sa Partijom levice (Die Linke), ovaj događaj je otkazan pod pritiskom izraelskog ministarstva spoljnih poslova, izraelskog ambasadora u Nemačkoj Rona Prosora, Memorijalnog centra Jad Vašem u Jerusalimu i Nemačko-izraelskog udruženja. Odabrani datum – 9. novembar, dan kada se 1938. godine širom nacističke Nemačke dogodio pogrom „Kristalne noći“ – predstavljao je provokaciju. Dnevnik Haaretz navodi izjavu izraelskog ministra spoljnih poslova koji je „šokiran i revoltiran ciničnom i manipulativnom namerom uspostavljanje takve veze [između Holokausta i Nakbe], s jedinom svrhom da se ukalja Izrael“ (8. novembar). Iako su organizatori spremno predložili odlaganje događaja za 13. novembar, to nije umirilo uzburkane strasti. Ovoga puta je izraelska vlada zatražila otkazivanje konferencije. Suočen s pretnjama krajnje desničarske studentske organizacije Im Tirtzu, Geteov institut se ipak opredelio da konferenciju potpuno otkaže. Kada je obaveštena o otkazivanju, Videman se iznenadila brzinom kojom su nemačke vlasti udovoljile pozivu Izraela. Ova esejistkinja to vidi kao „ispit Nemačke reakcije na desničarsku političku klimu posle izbora [u Izraelu]. U pogledu odbrane demokratskih vrednosti, smatra ona, Nemačka taj ispit nije položila “.
Zgražavanje nad temom konferencije, koja je trebalo da se održi dan posle izraelskih izbora, moglo bi se protumačiti kao diverzija, budući da su Benjamin Netanjahu i njegova partija tvde desnice Likud pobedili zahvaljujući savezu sa religijski orjentisanom ekstremnom desnicom. Nemačka štampa je skupno podstakla ovaj skandal, posvećujući više pažnje njemu nego rezultatima izraelskih izbora. Upravo ovo je trebalo da naglasi direktorka Ajnštajnovog foruma Suzan Nejman na otvaranju skupa 2. februara 2023. godine, organizovanog na njenu inicijativu odmah po otkazivanju događaja u Tel Avivu tri meseca ranije. Ova filozofkinja tvrdi da se do kraja pridržava propisa naučnika čije ime institut nosi u pogledu poštovanja slobode izražavanja, u koju je uključeno i pravo na kritiku izraelske politike u Nemačkoj. Više događaja ukazuje da se ovo pravo dovedi u pitanje novom postavkom stvari.
Ideološki preokret
Prvi takav događaj odigrao se 26. aprila 2018. godine. Usled jačanja antisemitizma, Bundestag je tog dana usvojio deklaraciju kojom se potvrđuje da je „u pravu na postojanje Države Izrael sadržan deo razloga postojanja nemačke države“. Nemački parlament je tada de facto povezao borbu protiv antisemitizma sa odbranom Izraela. Godinu dana kasnije, 17. maja 2019, rezolucijom koju su usvojili nemački poslanici osuđuje se kampanja bojkota, povlačenja investicija i sankcija (BDS), koja se, štaviše, proglašava suštinski antisemitskom. Poziv na bojkot izraelskih proizvoda – kao i akademske, kulturne ili sportske razmene, sa ciljem da se Izrael privoli da poštuje međunarodno pravo pri gradnji jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama – doveo je, po mišljenju Bundestaga, do opšte stigmatizacije izraelskih građana i naroda jevrejske vere. Poslanici su takođe odlučili da uskrate subvencije institucijama i kulturnim projektima koji učestvuju u ovoj kampanji.
Međutim, jasnije od same rezolucije, profil političkih snaga koje su je iznedrile ukazuje na to kakav se ideološki preokret odigrava u nemačkom okružju. Pomenuta deklaracija Bundestaga pokrenuta je na predlog Alijanse za Nemačku (AfD), krajnje desničarske antiimigrantske stranke, koja se sada pozicionira kao lider u borbi za odbranu Izraela, ali se snebiva po pitanju osude dokazanih antisemitskih dela. Trebalo je da se Suzan Nejman priseti, pomenutog 2. februara, da AfD podržava strategiju Stiva Benona, nekadašnjeg savetnika Donalda Trampa, prema kojoj jača (...)
